Пише: Ранко Рајковић
Харанга је моћно политичко оружје. Људе који организују харанге и подижу хајке имају све партије. Њих не занимају аргументи и чињенице већ начини којима се може нанијети што већа штета политичким противницима. Црногорско друштво се развило у тоталитаризму. Харанге и хајке представљају његово природно стање.
Данашње харанге највећим дијелом подстрекавају наследници идеологије једноумља. Пратећи засиједања Скупштине Црне Горе примијетићете да се Младој Гарди те идеологије успјенуша крв чим отпочне харанга. Убрзано подижу руке увис јављајући се за ријеч. Горе од жеље да се укључе у харангу и појачају је својим дискусијама.
Харанге се спроводе у циљу обмана и застрашивања колебљивог гласачког тијела. Харангама се одржава и висока борбена готовост у сопственим партијским редовима. По старом рецепту хајкач се не јавља за ријеч због себе већ због грађана Црне Горе који треба да знају то и то. А то што се кане саопштити под обавезно служи борби за спас државе и очување њених антифашистичких темеља. То је једна страна медаље харанге.
Она друга страна медаље служи додворавању Европским политичарима који нас с времена на вријеме посјете или им наши млађани политичари оду у посјету како би оговарали своје политичке такмаце .
Нико није изузет од могућности да постане мета харанге у Црној Гори. Благо речено наша историја је историја харанги. Толико смо се извјештили у хрангама и хајкама да их није могуће ни пребројати. Дошли смо дотле да харангу може покренути обична смс порука, фотографија, графит, фотомонтажа, лажни снимак, снимљени разговор, па чак и једна једина погрешно акцентована ријеч. Довољно је да у актуелној политичкој ситуацији за неког тинејџера примјера ради кажете: „Баш ми се допада овај младић“.
Не зачудите се ако након неколико дана добијете позив из Специјалног Тужилаштва због тога што вас је члан или симпатизер нееа од опозиционих партија у ЦГ парламенту пријавио да величате ратног злочинца и ратне злочине. Џаба ћете се позивати на кртакоузлазни и краткосилазни акценат који су изазвали забуну. Узалудно је доказивати да сте у озлоглашеној реченици употријебили ријеч „младић“ као именицу а не као нечије презиме. Неће вам помоћи ни долазак поменутог младића на суд, нити представљање судији његових манира, понашања, васпитаности које су изазвале ваш комплимент.
Када се покрене, харанга сличи силовитом бујичном току. Носи све пред собом. Очигледности, докази, свједоци, оправдања, здрав разум, погледи из других углова претварају се у блато и глиб које харанга оставља за собом.
У текућем временском периоду свака употреба ријечи „младић“ мимо обавезног додатка “пресуђени ратни злочинац“ повлачи за собом харангу и казну. Да не бисте доспјели у безизлазну ситуацију предлажемо вам да умјесто именице младић употребљавате синониме момчић, момче, дечко, млад човјек, фрајер или по староцрногорском фрџопац.
Ништа боље од вас неће проћи ни они који искажу похвале позоришној представи „Младић“ која је прављена по роману Фјодора Достојевског.
Наше политичко вријеме је учинило да се означавање ствари не налази у њима самима већ у односима према њиховим именима.
Када нека ствар има ту несрећу да јој се име уклапа у главни ток харанге нема спаса онима који ту ствар узму у уста ни најбезазленијим поводима. Некада су само због спомињања руске кртоле или руске салате црногорске власти депортовале своје суграђане, колеге, пријатеље, кумове, комшије, најближе рођаке у злогласни логор на Голом отоку. Млада Гарда која је наслиједила мјеру патриотизма из тог доба тежи да обнови и праксу својих претходника.
У свијетлу ратова на Балкану, ратних злочина и злочинаца, погрома, егзекуција, мучења, унесрећених и пострадалих на свим странама танка је линија између денунцирања, етикетирања, слијепе освете, искреног суочавања са злом прошлошћу и моралне осакаћености особа које у свеме томе свјесно учествују ради остварења својих болесних амбиција и личног профита било материјалног или каријеристичког.
Рат је тешко питање на које нема једноставних одговора.
Нека вам као опомена послужи случај министра Владимира Лепосавића у мирним временима. Њега је један ДПС посланик ухватио неспремним. Заскочио га је питањем што мисли о томе и томе. Министар Лепосавић је наивно загризао удицу и проширио одговор поручујући у адвокатском стилу* да ће о томе и томе мислити тако и тако уколико се докаже да је то заиста било то и то.
Прецизније, посланик ДПС-а Андрија Николић марта 2021. године на Скупштинском засиједању поставио је министру Владимиру Лепосавићу питање да ли ће се поклонити жртвама Сребрнице. Лепосавић је одговорио и посланику и јавности да је спреман да се поклони свим жртвама, а нарочито жртвама Сребренице. Одговор достојан принципијелног, разумног, демократичног, цивилизованог човјека.
Министар Лепосавић је сасвим непотребно као доктор правних наука свом одговору додао и нешто о самом току догађаја у Сребрници. Споменуо је да је трагични догађај могао имати утемељеније објашњење у кривичном поступку од онога што је суд утврдио као стопостотно, иако су неки судије изузели мишљење по одређеним ставкама оптужнице. Лепосавића је недуго послије таквог одговора на провокативно посланичко питање Николића смијенио премијер Здравко Кривокапић.
Лепосавић није укапирао да Млада Гарда ДПС-а пробирује и поставља питања која имају потенцијал да изазову хајке и харанге. Министар правде им је филозофски, у стилу Рене Декарта, поручио и нешто о ономе другом. То Декартово “Сумњам дакле постојим” било је ем сувишно, ем га је коштало положаја.
Зато ако се икада нађете у дијалогу с припадницима Младе Гарде правите се глуви и нијеми. Ако већ морате истрпјети њихово присуство и замке које постављају у виду питања избјегавајте недвосмислене одговоре. Знајте да у сваком од тих младих политичара чучи одњеговани иследник који по налогу партијског штаба вреба повод да отпочне харангу против вас. Знајте да је Млада Гарда гладна славе и каријере и да су харанге њихови партијски берићети.
Зашто би им помагали у политичким успонима. Одћутите њихова чикања и подвале. Ако вам приговоре да је ћутање знак одобравања одглумите сцену са три мајмуна у којој је један запушио уши, други прекрио очи шакама а трећи ставио руку на уста.
Министар Лепосавић је крив зато што је упао у провидну замку Младе Гарде. Могао је шефу посланичког штаба ДПС-а одговорити на енглеском језику неком од фраза коришћеној у Хашком трибуналу. По јавности доступним подацима Лепосавић одлично влада енглеским језиком док је посланику Николићу тај језик стран.
Све у свему Андрија Николић је скинуо политички скалп министру Владимиру Лепосавићу због чега је заслужио највеће партијско признање. Вјероватно је у част бриљантног питања посланика Николића отворен шампањац на тајном мјесту. Послије тога услиједиле су честитке у стилу оних које смо сви чули више пута када неки од посланика ДПС-а заборави да искључи микрофон у Скупштинској сали. Сјетите се ријечи које су отишле у етар док су хвалили дискусије својих партијских колега.
“Јебо си му мајку. Свака ти част.”
Такве ријечи које долазе из Високог дома и његовог најстаријег посланичког клуба у дијелу јавности изазвају само презир. У партији коју, мора се признати, подржава један на баш занемарљив дио јавности такве ријечи изазивају побједничка усхићења и подижу патриотизам на виши ниво.
У једном црногорском селу непосредно послије рата збио се догађај који вриједи препричати. Муж и жена имају биљук дјеце. Жена је припадница АФЖ-а. (Антифашистички фронт жена). Жестока је активискиња партије. Речита, да не кажем лајава. Муж је помало замлатаст. Неписмен је и трпељив али имућан, што због имања које му је отац купио кад се вратио из печалбе у Америци што због буљука дјеце која представљају бесплатну радну снагу. Једног дана жена се подбочи руком и по обичају почиње да звоца
“У ову кућу Тито да дође не би ред успоставио”. Муж који појма нема ко је Тито разјареној жени одговара: “Мучи сурету гора си ти од икаквога Тита”.
Њихов разговор чуо је неко од претходника садашње Младе Гарде. Што из страха што из берићета кућну свађу је пренио Озни или Удби како се у то доба служба звала. Сјутрадан су сви сељани под стражом приведени код иследника на испитивање.
—————————-
*Владимир Лепосавић је једно вријеме био адвокат
