Пише: мр Наталија Ђалетић, власница и главна уредница издавачке куће Оуроборос
Отворено обраћање Влади Црне Горе и Министарству културе и медија поводом Нацрта закона о култури
Нацрт закона о култури требало би да представља темељ будућег развоја културе Црне Горе. Умјесто тога, понуђен је текст који се највећим дијелом бави установама, управним одборима, директорима, радним односима, регистрима, имовином и надзором, док су поједине области стваралаштва остале недовољно препознате и готово без развојне перспективе.
Најдрастичнији примјер таквог приступа јесте положај књиге.
Књига, књижевност, издаваштво, књижевно превођење и развој читалачке културе у Нацрту нијесу уређени као повезано подручје јавног интереса. Писци, књижевни преводиоци, уредници и други професионалци у подручју књиге нијесу јасно препознати. Не постоји политика развоја књиге, нема системске подршке преводима, књижевним часописима, међународној промоцији аутора, књижарској и дистрибутивној мрежи нити програмима развоја читања.
У опсежном законском тексту књига се суштински појављује тек као предмет откупа за библиотечке фондове и као дио културних и креативних индустрија. Такав приступ своди књигу на предмет набавке и тржишни производ, занемарујући њену умјетничку, језичку, образовну, друштвену и демократску вриједност.
То није довољно за кровни закон о култури једне државе.
Администрација културе није културна политика
Организација јавних установа, избор директора, рад управних одбора, систематизација радних мјеста, финансијско пословање и надзор јесу важна питања. Међутим, кровни закон о култури не смије бити готово искључиво закон о администрирању културних установа.
Култура не постоји због управних одбора и регистара. Установе, органи и процедуре постоје да би служили стваралаштву, културним правима грађана и развоју друштва.
У Нацрту је однос постављен обрнуто: институције и административне процедуре детаљно су уређене, док су садржај културне политике, посебности појединих области, развој публике и положај стваралаца изван јавних установа остали на маргини.
Таква концепција посебно погађа подручје књиге, јер већину његових носилаца не чине јавне установе, него писци, преводиоци, уредници, илустратори, издавачи, књижари, библиотеке, часописи, удружења и независне организације.
Наталија Ђалетић: Јади младог писца (почетника) у Црној Гори
Књига није препозната као јавни интерес
Члан 7 Нацрта набраја послове од јавног интереса у култури, али међу њима изричито нема:
- развоја књижевности и издаваштва;
- књижевног превођења;
- развоја читалачке културе;
- доступности квалитетних књига;
- подршке домаћим ауторима;
- међународне промоције књижевности Црне Горе;
- развоја књижарске и дистрибутивне мреже;
- подршке малим и независним издавачима;
- повезивања културе и образовања у развоју читања.
Општа формулација о стварању услова за развој свих области културно-умјетничког стваралаштва није довољна. Ако књига и читање нијесу јасно одређени као јавни интерес, њихова подршка остаје зависна од годишњих приоритета Министарства, конкурсних политика и подзаконских аката.
Подзаконски акти могу разрадити начин примјене закона. Они не могу накнадно установити јавни интерес, права, обавезе и институције које закон није препознао.
Ову тврдњу потврђује и сама Анализа утицаја прописа, у којој се наводи да подзаконским актима није могуће уређивати основна права и обавезе учесника у културном систему нити успостављати нови институционални оквир.
Зато је неопходно да закон, а не будући правилник, утврди да су књига, књижевност, издаваштво, књижевно превођење и развој читалачке културе дјелатности од јавног интереса.
Писац и преводилац не смију остати неименовани
Нацрт умјетника одређује као лице које, као аутор, ствара оригинална умјетничка дјела. Таква општа дефиниција формално може обухватити писца, али га изричито не препознаје.
Књижевни преводилац помиње се само у списку дјелатности у којима се могу оснивати удружења. Није јасно одређен као стваралац нити као носилац ауторског рада од јавног интереса.
То није неважна терминолошка појединост. Од законског статуса зависе:
- признавање професије;
- приступ статусу самосталног умјетника или стручњака;
- заступљеност у стручним комисијама;
- приступ програмима подршке;
- вредновање стваралаштва;
- социјална и професионална права.
Закон би зато морао изричито навести писца, пјесника, драматурга, есејисту, аутора књижевности за дјецу и младе, стрип-аутора, илустратора и књижевног преводиоца као умјетнике у подручју књиге.
Уредника, лектора, коректора, књижевног критичара, библиографа, књижара и стручњака за издаваштво и дистрибуцију требало би јасно препознати као стручњаке у култури.
Наталија Ђалетић: Понижење књижевности: Анатомија пропасти црногорске књижевне сцене
Читалачка писменост захтијева одговорност државе
Резултати ПИСА 2025 показују да приближно 45% петнаестогодишњака у Црној Гори не достиже основни ниво читалачке писмености. Истовремено, свега око 1% ученика достиже ниво 5 или виши, док просјек ОЕЦД-а износи 6%.
Није, дакле, тачно да Црна Гора нема ниједног ученика на високим нивоима читања. Али је њихов удио толико мали да би морао представљати аларм за образовну и културну политику.
Закон о култури сам не може ријешити проблем читалачке писмености. Непосредну одговорност има и образовни систем. Али без културне инфраструктуре нема дугорочног развоја читања.
Нема га без:
- доступних и квалитетних књига;
- савремених библиотека;
- стабилног издаваштва;
- књижевних програма;
- квалитетних превода;
- подршке писцима и преводиоцима;
- књижара и дистрибуције;
- књижевних часописа;
- организованих програма подстицања читања.
Упркос томе, развој читалачке културе у Нацрту се не појављује као законски циљ, јавни интерес, посебна мјера подршке нити показатељ успјешности.
У држави у којој готово сваки други петнаестогодишњак не достиже основни ниво читалачке писмености, такво одсуство књиге није обичан редакцијски пропуст. Оно показује да веза између културне политике, доступности књиге и читалачких способности грађана није довољно схваћена.
РИА постоји, али књигу ни она не види
Уз Нацрт је достављен Извјештај о анализи утицаја прописа. Међутим, постојање обрасца није исто што и потпуна анализа.
У РИА документу нијесу посебно анализирани:
- књига;
- књижевност;
- издаваштво;
- књижевно превођење;
- писци и други аутори;
- библиотеке;
- читалачка култура;
- откуп књига;
- дистрибуција и књижарска мрежа.
Сектор књиге није идентификован ни као погођена група, ни као посебно подручје проблема, ни као предмет мјера, трошкова или показатеља успјешности.
РИА не разматра посљедице ограничења суфинансирања на 50%, искључења појединих НВО и других буџетски подржаних субјеката из конкурсног финансирања, преношења откупа књига на библиотечке установе нити широких дискреционих овлашћења у поступку одлучивања.
Анализа наводи да ће спровођење закона захтијевати средства за нове обавезе Министарства, информационе системе, дигитализацију, регистре, програме подршке и развој културног сектора. Ипак, не садржи ниједан конкретан износ.
Нијесу наведени:
- укупни и годишњи трошкови;
- извори финансирања;
- пројекције по годинама;
- број потребних запослених;
- трошкови регистара и информационих система;
- трошкови комисија и нових процедура;
- методологија обрачуна;
- фискалне посљедице издвајања најмање 2,5% текућег буџета за културу.
Тврдња да ће се средства планирати у складу са расположивим фискалним могућностима није фискална процјена. То је одлагање процјене за будући буџетски процес.
РИА, дакле, формално постоји, али не омогућава стварну процјену финансијских, административних, друштвених и културних посљедица Нацрта.
Гојко Челебић: Књижевност и писменост ЦГ чека нови закон о култури (3)
Ко је писао закон и ко је заступао књигу
РИА наводи да су у раду учествовали представници Заједнице општина, НВО сектора, установа културе, других државних органа и Министарства. Не наводе се њихова имена, институције, стручне референце нити области које су представљали.
Зато јавност има право да пита:
Ко су чланови радног тијела које је припремило Нацрт закона о култури?
Које су њихове стручне референце? Ко је представљао књижевност, издаваштво, књижевно превођење, библиотеке, књижарство и развој читалачке културе? Који писци, преводиоци, уредници, издавачи, књижари и библиотекари су консултовани? Које су њихове примједбе прихваћене, а које одбијене и због чега?
РИА се позива на анализу Института за развој и међународне односе – ИРМО, али не наводи њене конкретне препоруке нити показује које су од њих уграђене у Нацрт.
Тврдња да су анализирани савремени европски модели није довољна. Потребно је објавити који су системи анализирани, која рјешења су разматрана и зашто су прихваћена или одбачена.
Спорна правила конкурсног финансирања
Нацрт прописује да се пројекат или програм може суфинансирати највише до 50% његове укупне вриједности.
Такво правило може практично искључити:
- самосталне умјетнике;
- мале и независне издаваче;
- књижевне часописе;
- непрофитне програме;
- преводилачке пројекте;
- локалне организације;
- програме за дјецу и младе.
Ако држава одређену дјелатност признаје као јавни интерес, није разумно да од сваког подносиоца аутоматски захтијева да обезбиједи половину средстава из других извора.
Закон мора омогућити финансирање до 100% оправданих трошкова за непрофитне и стратешки важне програме, нарочито за књижевне часописе, преводе, програме развоја читања, стваралаштво за дјецу и младе и програме малих и независних издавача.
Посебно је споран члан 83, којим се из учешћа на конкурсима искључују НВО и други субјекти чији се рад финансира из буџета.
Треба спријечити двоструко финансирање истог трошка. Не треба забранити организацији која прима институционалну подршку да конкурише за засебан пројекат који том подршком није обухваћен.
Гојко Челебић: Књижевност и писменост ЦГ чека нови закон о култури (2)
Откуп књига не смије бити препуштен стихији
Члан 91 уређује откуп књига као могућност установе у области библиотечке дјелатности. Тиме се одговорност са националног нивоа преноси на појединачне установе без довољно јасног система координације.
Нацрт не одређује:
- ко води националну политику откупа;
- колика се минимална средства издвајају;
- како се утврђује број примјерака;
- како књиге стижу до локалних библиотека;
- како се обезбјеђује равномјерна територијална доступност;
- како се консултују потребе библиотека;
- како се гарантује независност комисије;
- како се објављују бодови и образложења;
- каква правна заштита припада учесницима.
Директор установе образује комисију, а потом на њен предлог доноси одлуку. Такав модел не пружа довољно гаранција независног стручног одлучивања.
Додатно, Министарство и установа могу непосредном погодбом купити књиге „од изузетног значаја“, без довољно прецизних критеријума, вриједносног ограничења и обавезе детаљног јавног образложења.
Откуп мора бити редован, национално координиран и транспарентан инструмент културне политике, а не повремена и неуједначена набавка појединих установа.
Словеначки модел показује шта недостаје
Словенија је разумјела да је подручје књиге превише сложено и важно да би било сведено на један конкурс Министарства и повремени библиотечки откуп.
Зато је основала Јавну агенцију за књигу Републике Словеније, јавноправно тијело задужено да ствара трајне услове за развој сектора књиге и обезбиједи стручно и независно одлучивање о програмима и пројектима који се финансирају из државног буџета.
Дјелокруг словеначке Агенције обухвата:
- услове за објављивање књига и часописа из књижевности и хуманистике;
- подршку раду аутора;
- превођење словеначких аутора на стране језике;
- међународну сарадњу;
- књижевне фестивале и догађаје;
- развој књижарске мреже;
- развој читалачке културе;
- промоцију књига, аутора и читања;
- координацију свих карика ланца књиге;
- стручно усавршавање;
- право јавног позајмљивања;
- дигитализацију у подручју књиге.
То је политика књиге. Црногорски Нацрт, насупрот томе, нуди неколико расутих одредаба без институције, континуитета, посебног буџета и обједињене одговорности.
Црна Гора би зато требало да оснује Агенцију за књигу или, као прелазно рјешење, посебан Центар за књигу са законски утврђеним надлежностима, стручном аутономијом, сопственим програмом и јасно исказаним буџетом.
Ако држава процијени да тренутно нема услова за нову институцију, закон мора макар установити посебно стручно тијело за књигу и јасно одређен организациони механизам који ће обављати све кључне функције. Сам назив институције мање је важан од њене одговорности, стручности и континуитета рада.
Гојко Челебић: Књижевност и писменост ЦГ чека нови закон о култури (1)
Шта захтијевамо од Владе и Министарства
Позивамо Владу Црне Горе и Министарство културе и медија да не утврђују коначан Предлог закона док се Нацрт садржински, правно и номотехнички не допуни.
Захтијевамо да се:
- У члану 2 књига, књижевност, издаваштво, превођење и развој читалачке културе изричито укључе у појам културе.
- У члану 5 утврде начела доступности књиге, подстицања читања, библиодиверзитета, професионалне аутономије и правичне накнаде аутора и преводилаца.
- У члану 7 развој књижевности, издаваштва, књижевног превођења и читалачке културе јасно одреди као јавни интерес.
- У члановима 57 и 58 изричито препознају писци, књижевни преводиоци, илустратори, уредници и други професионалци у подручју књиге.
- Омогући вишегодишње финансирање издавачких програма, књижевних часописа, превода, међународне промоције и програма развоја читања.
- Омогући финансирање до 100% оправданих трошкова непрофитних и стратешки значајних програма.
- Члан 83 измијени тако да забрањује двоструко финансирање истог трошка, а не приступ конкурсима субјектима који примају институционалну подршку.
- За област књиге утврде посебни критеријуми вредновања и обавеза јавног објављивања биографија комисија, бодова и образложења.
- Уреди дјелотворан приговор на одлуке о финансирању.
- Успостави национално координиран програм откупа књига са стабилним финансирањем, независном комисијом и равномјерном дистрибуцијом библиотекама.
- Оснује Агенција или Центар за књигу, односно други трајни стручни механизам са јасно утврђеним надлежностима.
- Законом пропише сарадња ресора културе и образовања у развоју читалачке културе.
- РИА допуни конкретном фискалном процјеном, секторском анализом књиге, мјерљивим показатељима, почетним вриједностима, циљевима и роковима.
- Објави састав радног тијела, стручне референце његових чланова и податке о заступљености појединих области културе.
- Објави цјеловит, нумерички уређен и номотехнички редигован текст са казненим, прелазним и завршним одредбама прије његовог упућивања у даљу процедуру.
Књига није украс културне политике
Ово није захтјев да књига добије привилегован положај у односу на друге умјетности. Ово је захтјев да коначно добије положај који одговара њеној стварној улози.
Без књиге нема развоја језика. Без читања нема критичког мишљења. Без аутора и преводилаца нема савремене књижевности. Без издавача, уредника, књижара и библиотека нема пута од рукописа до читаоца.
Зато се овакав третман књиге више не може прихватати као безазлен пропуст.
Када књига у кровном закону о култури остане сведена на откуп и тржишни сегмент креативних индустрија, она бива понижена неразумијевањем сопствене културне и друштвене функције.
Црној Гори није потребан закон у којем је књига фуснота.
Потребан јој је закон који разумије да су књига, књижевност, превођење, издаваштво и читање основа културног, образовног и демократског развоја друштва.
Књига није трошак културне политике. Књига је њена основна инфраструктура.
