Пише: Живана Јањушевић
Књижевни критичар и пјесник мр Милорад Дурутовић одржао је у Подгоричкој књижари предавање насловљено „Народна књижевност и Васко Попа“. Организатор предавања одржаног у оквиру „Подгоричког културног љета“ била је Народна библиотека „Радосав Љумовић“
Како је навео мр Милорад Дурутовић, Васко Попа је и као књижевник и као антологичар, израстао из раскошних свјетова народне књижевности, мита и фолклора, уопште предања. Но, додаје, данашњи читаоци и књижевна продукција напуштају легат народне књижевности и књижевности уопште као повлашћених извора етичких и естетских надахнућа. Могући разлози за то, каже он, јесу интермедијалност и нови стандарди које намеће глобализам, као и могућа исцрпљеност интертекстуалних идејних релација са свим облицима усменог стваралаштва за коју су заслужни писци 19. и 20. вијека.
– Но, и на неком удаљеном хоризонту не видим да ће неко оспорити било каквим аргументима једно експлицитно исказано увјерење Васка Попе да је „народна књижевност златни вијек наше књижевности, наша класика, једина и права“. Овај суд није изрекао неки фан усмене културе, већ пјесник урбаног сентимента, модернистичког и надреалистичког гена, један од највећих пјесника које је српска култура дала у другој половини 20. вијека – рекао је Дурутовић. Подсјетио је и на Попину реченицу да наши највећи писци израстају из „самог срца столетних ноћи“.
Напомиње да се кроз ауторитет који је Васко Попа неспорно имао не само на нашој књижевној сцени, већ дословно свјетској, може бранити и ауторитет наше народне књижевности. То је поткријепио и бројним подацима из Попине биографије, односно изводима из критичких осврта бројних свјетских литерарних ауторитета и преводилаца. Њихов позитиван однос према Попиној поезији доказују и бројне иностране награде, као и чињеница да је својевремено спадао у ред најпревођенијих свјетских пјесника.
А „имплементацију“ народне поезије, пословица, прича, народних вјеровања, симболике, у Попину поезију, Дурутовић је пластично објаснио на примјерима пјесама овог изузетног пјесника слика, симбола и метафора.
Извор: Дан
