Даљња брутализација јавног живота има само једну сврху. Реч је о покушају да се фрустрирају учесници протестних окупљања због досадашњег изостанка опипљивих промена у држави и друштву. Може ли Вучићу и екипи то да прође Жељко Митровић пријети још већом и црњом „Задругом“. Напредњачки посланици постављају нове стандарде просташтва и говора мржње. Сам Александар Вучић џиберски вријеђа Европску унију пред предсједницом Словеније Наташом Пирц. Ни отворени позиви на линч глумаца не јењавају…
Тренд је јасан – кризу у друштву режим намјерно доводи до бијелог усијања. Након губитка иницијативе дуже од мјесец дана, предсједник Србије је покренуо офанзиву. На протесте против насиља у друштву одговара повећавањем насиља.
Зна ли Вучић што ради? Увјерен је да зна. Поједина истраживања јавног мнијења говоре да му је рејтинг стабилан или незнатно мањи него прије трагедија 3. и 4. маја. Не можете ми ништа као ни жаба љешњаку, поручује зато грађанима на протестима. Циљ му је да их изнури и фрустрира због досадашњег изостанка опипљивих резултата окупљања како би се у догледно вријеме разишли и одустали од својих захтјева. Међутим, Вучић није проблем у очима већинског бирачког тијела: његова брутална пропаганда га увјерава да је он тај који храни и поји, облачи и обува. Сасвим другачије стоји Српска напредна странака. Чак и њени гласачи сматрају већину напредњачких кадрова за крајње сумњиве и напрасно обогаћене типове. А у кризама, ови други склони су пасивизацији или комбинацијама како би заштитили све што су стекли полтронством, бескичмењаштвом и „сналажењем“. Наиме, Предсједништво СНС-а не спаја идеологија или заједничке вриједности, него голи лични интереси.
Зато Вучић не излази из телевизијских студија. На једној страни жели деморализирати опоненте, а на другој – и то још више – милитаризирати и охрабрити партијски апарат. Отуд скандал предсједника Србије на конференцији за медије са предсједницом Словеније и етикетирање јавних личности по телевизијама; отуд напредњачка „Задруга“ у Скупштини; отуд изазивачка најава Жељка Митровића… Јер док год Вучић буде поручивао својој партији да се ништа није промијенило, она ће му узвраћати истом мјером.
Какве ће бити посљедице те токсичне политика никога од њих не занима. А и зашто би? Само у модерном барбарству осјећају се заштићени и своји на своме. Може ли им проћи? Ако морал ишта значи у политици и јавно животу, одговор је не. Но пасаран!
Филип Шварм
Извор: Недељник Време
