Приредио: Никола Гачевић
Нова археолошка открића испод Храма Васкрсења Христовог у Јерусалиму показују упадљиве сличности са новозавјетним описима мјеста на којем је, према хришћанском предању, био погребен Исус Христос. Италијански археолози открили су трагове древног погребног простора са гробницама уклесаним у стијени, обрадивим површинама и вртом.
Истраживање спроводи тим римског Универзитета „Ла Сапијенца“, под руководством Франческе Романе Стазоле, професорке хришћанске и средњовјековне археологије. Резултати посљедње сезоне ископавања сабрани су у опсежном прелиминарном научном извјештају, објављеном у часопису Liber Annuus. Ова тема поново се нашла у средишту пажње међународне јавности након недавног интервјуа који је Стазола дала британском листу Daily Mail.
„Пронашли смо доказе о постојању погребног простора“, изјавила је за Daily Mail руководилац ископавања Франческа Романа Стазола са римског Универзитета „Ла Сапијенца“.
Истраживачи су спроводили ископавања у Храму Васкрсења Христовог у Јерусалиму, светињи подигнутој у IV вијеку на мјесту на којем је, према хришћанском предању, Исус Христос био распет, погребен и у трећи дан васкрсао.
Од тада је овај храм једно од најзначајнијих мјеста ходочашћа у хришћанском свијету, које сваке године посјети око четири милиона људи.
Испод Храма Васкрсења Христовог
Ископавања су започета 2022. године, у оквиру радова на обнови пода храма. Током посљедњих фаза истраживања, спроведених 2025. године, археолози су открили необичан древни предио.
Испод храма пронађени су напуштени каменолом, обрађивани дијелови земљишта, гробнице уклесане у стијени и древни врт.
Ова открића нарочито су значајна због сличности са описом у Јеванђељу по Јовану: „А на ономе мјесту гдје бјеше распет, бјеше врт, и у врту гроб нов, у који још нико не бијаше положен.“
Иако у тој гробници нису пронађени људски остаци, археолози сматрају значајним подударности између особина овога простора и библијских свједочанстава.
Јеванђеље по Јовану такође наводи да се распеће догодило у близини Јерусалима, док се у Посланици Јеврејима каже да је Исус пострадао „изван градских врата“.
Мјесто на којем се налазио каменолом заиста је у Христово вријеме било изван јерусалимских зидина.
Поједини дијелови каменолома били су дубоки око шест метара и испуњени земљом, што указује на то да је тај простор касније коришћен за узгајање пољопривредних култура.
Маслине и винова лоза из Христовог времена
Претпоставку да је овај простор коришћен у пољопривредне сврхе додатно поткрепљује откриће трагова повезаних са узгојем маслина и винове лозе. Они потичу из раздобља у којем је, како се сматра, Исус Христос пострадао — око 33. године послије Христа.
„У Јеванђељу се помиње зелена површина између Голготе и гроба, а ми смо пронашли управо та обрађивана поља“, изјавила је Стазола за Times of Israel.
Посебан значај имају и саме гробнице. Оне су биле уклесане непосредно у стијени, што потврђује да је ова област заиста коришћена као мјесто сахрањивања.
Та особина подудара се са описима у Јеванђељима по Матеју, Марку и Луки, према којима је Христов гроб био уклесан у стијени.
Римска грађевина која је „запечатила“ једну гробницу
Подаци које археолози истражују не своде се само на подударности са библијским текстовима.
Једна погребна одаја била је затворена римском грађевином подигнутом у вријеме владавине цара Адријана, у II вијеку послије Христа.
Радев: Не занима ме личност патријарха Кирила, већ поштовање Православних Хришћана
Око двјеста година касније, у доба цара Константина, градитељи који су радили на том простору уклонили су римску грађевину и истражили локалитет, чиме је гробница поново откривена.
Потом су је одвојили од осталих погребних одаја и око ње уредили посебно хришћанско светилиште, у којем су се вјерници могли окупљати и молити.
Истинско благо археолошких налаза
Археолошки подаци не доказују коначно да је управо овај простор заиста био мјесто Христовог погребења. Ипак, настојања да он буде сачуван и истакнут као светиња још од првих хришћанских вијекова поткрепљују претпоставку да се сазнање о значају овога мјеста можда преносило још од првих нараштаја хришћана.
За Стазолу се, међутим, велики значај ових ископавања не ограничава само на настојање да се потврди библијско казивање.
„Истинско благо које откривамо јесте историја људи који су овај простор учинили оним што он данас јесте, исповиједајући на њему своју вјеру“, изјавила је за Times of Israel.
„Без обзира на то да ли неко вјерује у историјску аутентичност Гроба Господњег или не, објективна је чињеница да су у њу вјеровали многи нараштаји људи. Историја овога мјеста јесте историја Јерусалима, а од једног одређеног историјског тренутка — и сабирања на моливу око вјере у Исуса Христа“, додала је она.
