Борхес: Творитељ
18. јануар, 2024.
Како је Блекрок повукао потез који ће уздрмати светско тржиште инвестиција
18. јануар, 2024.
Прикажи све

Америчка Берза Остварила Значајан Скок у 2023

Заставе Сједињених Држава истакнуте на згради Њујоршке берзе на Волстриту, (Фото: Ансплеш)

S&P 500 индекс америчких компанија је у 2023. остварио скок од 24,2%. Овај индекс се састоји од највећих фирми у САД које су листоване на берзи и сматра се најбитнијим индексом на свету

Владимир Ђукановић, (Фото: Недељник)

Индекси су скупови акција чији се дневни скок или пад у ценама кумулативно мери како би се знао сентимент тржишта. На тај начин видите да ли инвеститори кумулативно купују или продају акције и колико. Сваки дан из медија се чује да је берза скочила за на пример 2,1% или пала за 1,9%. Значи да је кумулативна вредност свих акција свих фирми које су у том индексу порасла или пала за тај проценат у односу на претходни дан.

На графикону можете да видите годишњу промену цена S&P500 индекса од седамдесетих година прошлог века до 2022. године. Црвене пруге су падови а зелене скокови на годишњем нивоу. Приметно је да је површина зеленог неколико пута већа од црвене што је срж берзанских инвестиција: током времена кумулативна вредност акција расте. Зато је она битан извор инвестиционе зараде за многе широм света.

Индекси постоје преко сто година и први је био амерички индекс 11 акција транспортних компанија на крају деветнаестог века. Charles Dow је 1884. године формирао Dow Jones Transportation Average. Како се железница ширила Америком тако су фирме у тој индустрији ницале на сваком кораку. Народ је масовно улагао у те фирме од којих су неке брзо пропадале а друге вратоломно расле са убрзаном индустрализацијом. Од тада је амерички финансијски систем у сталном расту и данас је водећи на планети. Берза се показала као кључни фактор у финансирању нових компанија и технологија које су традиционално сувише рискантне за банке.

Комерцијалне банке не издају кредите стартуп фирмама и рискантним пројектима. Често баш такви пројекти реализују нове технолошке производе и услуге који чине наше животе лакшим и квалитетнијим. Овај чланак пишем на телефону који производи фирма која се финансира путем берзе на апликацији која је у власништву компаније која је такође на берзи. На почетку њиховог развоја ни једна банка није била спремна да им позајми новац. У том моменту такве фирме се финансирају из приватних извора и специјализованих фондова. Развојни пут их даље води до берзе где власништво фирме поделе на акције и на тај начин дођу до широке инвестиционе публике. То је и поента берзе: транспарентност компанија да би што шира публика била спремна да улаже у што више индустрија.

Заставе Сједињених Држава истакнуте на згради Њујоршке берзе на Волстриту, (Фото: Ансплеш)

Тако је временом настала и потреба да се све у вези акција мери: продаја, профит, марже, раст итд. Свака компанија на берзи се детаљно анализира, често од стране стотине аналитичара. Онда се све те фирме скупе у индекс који мери све њих заједно. За време приказано у графикону, од 1970. године до краја прошле године индекс је у просеку растао за 10,6% годишње. То лаички значи да су сви ти људи, који раде у тих 500 огромних америчких фирми, годишње дизали вредност компанија за десетак процената путем повећања зараде.

За ових педесетак година то је 22.036,93%. Ко је 1970. године инвестирао $100 у S&P500 индекс данас има преко $22.000! То је моћ сложене камате током деценија инвестирања у берзу. Ту лежи зец нашег сиромаштва и политичких експеримената током двадесетог века. Док су американци своје пензије кумулирали кроз здраве економске токове путем берзе, ми смо измишљали државну економију која је кулминирала у распаду Југославије и нестанку пензиног фонда са њом. Док су они подржавали предузетнике и младе проналазаче, ми смо их терали из земље као непријатеље.

1970. године си у Југославији једино могао да уложиш у викендицу као просечан грађанин. Неко ко је скупио $10.000 долара је могао да направи кућицу од седамдесет метара квадратних и ужива у њој. Сви знамо вредност тих викендица данас. А шта је са амером који је ту суму уложио у индекс? Данас тих десет хиљада долара вреди $2.203.600. Викендицу сте морали да одржавате свих ових година, а рачун са акцијама нисте морали ни да погледате једном. Многи се на мрежама чуде овим калкулацијама и покушавају да се боре против једноставне аритметике. То само говори где је наша свест о сопсвеним финансијама.

S&P500 индекс није једини већ је ту читав низ индекса који прате акције у различитим земљама и индустријама. Индексима не тргујете директно већ постоје фондови и финансијски инструменти који уложе у све те фирме и тачно репликују дате индексе. Према многим истраживањима овај начин инвестирања се показао бољим јер је мало инвестиционих менаџера који победе тржиште. Чак је и Warren Buffett саветовао своју жену и децу да капитал држе у S&P500 индексу.

Владимир Ђукановић

Извор: Фејсбучење

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *