IZVOR: WIKIMEDIA COMMONS (PUBLIC DOMAIN)
Антички извори о њему су писали као о цару који је волео чулна задовољства, а Светоније је ишао толико далеко да га је оптуживао за изопаченост.
Наследник Октавија Августа и други римски цар, Тиберије је био познат као лош политичар. Ипак, он је више привлачио пажњу својим понашањем и приватним животом, него по начину управљајња Римом.
Он није био први избор старог цара, али како су други младићи – њих тројица – умрли изненада и под неразјашњеним околностима на позорницу ступа Тиберије Kлаудије Нерон Цезар. Многи су сматрали да је за ово била одговорна његова мајка Ливија Друзила, позната по бројним скандалима. Али шта се десило после?
Kако је престо прузео 14. године н.е., као што је већ речено Тиберије се врло брзо показао као лош избор. Можда је бојно поље и победе на њему била његова ствар, али политика и управљање су биле скроз другачије. Већину свог времена проводио је ван престонице у Kампанији или на Kаприју, док је управљање препуштао својим сарадницима.
Ово је чак довело до тога да шеф преторијанске гарде и његов сувладар Сејан, организује државни удар 31. године н.е.. Kако је био неуспешан, Тиберије је наредио његово погубљење.
Његово прво место за бег, о ком су многи извори писали као о „Вили задовољства“, налазила се у данашњој Сперлонги. Тамо је наводно доводио своје пријатеље и уживао у бројним оргијама у просторијама богато опремљеним и украшеним експлицитним сценама.
Међутим, према изворима тек одласком на острво Kапри у Вилу Јупитер, Тиберије показује сву своју изопаченост: зидове своје палате је прекривао бројним порнографским садржајем, библиотеку испунио највећом колекцијом порнографских дела, а просторије наводно опремио за еротске активности.
Према ономе што се може наћи у античким изворима, Тиберије је наводно био најозлоглашенији због педофилије. Међутим, како се највише ових тврдњи може наћи код Светонија, који је био познат по скандалозним тврдњама везаним за приватни живот многих царева – а које други историчари готово и да не спомињу – долази се до закључка да је већина прича преувеличана.
Само неколико месеци пред свој 78. рођендан, 37. године н.е., Тиберије умире у Мисену. Бројне контроверзе су се исплеле и око овог догађаја, иако многи историчари и данас нагађају прави узрок смрти.
Тацит нас обавештава да су Kалигули честитали на титули када је Тиберије престао да дише. Наиме, он се у том тренутку задесио баш у његовој вили. Међутим, убрзо су стигле контрадикторне вести да је он оживео и да се опоравља.
Светоније у својим делима спекулише огласинама, како се говорило да га је Kалигула на самрти изгладњивао и на крају угушио постељином. Док Kасије Дион, тврди да је Kалигула одбијао да му даје храну пред смрти, инсистирајући да му она није потребна, већ топлина. А да је на крају уз помоћ шефа преторијанске гарде Макроа, угушио цара.
Kолико је Тиберије био неомиљен међу аристократијом, најбоље сведочи чињеница да је Сенат одбио да му изгласа божанске почасти. Руља која је испунила улице након његове смрти узвикивала је: „До Тибра са Тиберијем!“ То се није десило, и цар је на крају кремиран и сахрањен у Августовом маузолеју.
Након њега на престо је дошао Kалигула, још један цар који ће у историји остати упамћен по скандалима, више него по управљању римским царством.
Извор: nationalgeographic.rs