Пише: Борис Кнежевић
Рад академског вајара Игора Ђорђевића побиједио је на Конкурсу Општине Никшић за идејно решење спомен-обиљежја Петру II Петровићу Његошу.
У образложењу Комисије наводи се да Ђорђевићево рјешење у потпуности испуњава циљеве конкурса и представља најуспјелији спој умјетничке вриједности, савременог скулпторског израза и меморијалне функције спомен-обиљежја. Комисију су чинили академски вајар Сретен Милатовић, предсједник, и чланови – академски сликар Наод Зорић, историчарка умјетности Љиљана Караџић, дипломирани инжењер архитекта Младен Вујовић, дипломирани инжењер архитекта Срђан Тадић, дипломирани инжењер пејзажне архитектуре Ана Вукотић и дипломирани просторни планер Мирјана Николић. Ђорђевићу је припала новчана награда од 15.000 еура.
Комисија наградила још четири аутора
У саопштењу Комисије наводи се да су додијељене још четири новчане награде.
– Комисија је другу награду у вриједности од 10.000 еура додијелила раду чија је ауторка Сара Николић, док је трећа награда, у вриједности од 5.000 еура, додијељена раду аутора Рајка Сушића. Откупне награде у вриједности од по 1.000 еура додијељене су радовима аутора Славенка Ракочевића Ракоча и Јелене Анастасијевић – стоји у саопштењу.
На конкурс је пристигло укупно 27 радова, што је Комисија окарактерисала као потврду да Његошева личност и дјело и данас представљају тему од изузетног културног значаја, која подстиче различите и вриједне умјетничке интерпретације.
– Ђорђевић Његоша интерпретира кроз сједећу, контемплативну фигуру снажног унутрашњег набоја, стављајући у први план његову мисаону, филозофску и стваралачку димензију. Без ослањања на наративност, патетику или дословност, остварена је увјерљива равнотежа између репрезентативности историјске личности и њене интроспективне природе. Такав приступ усмјерава пажњу посматрача на духовну снагу и универзалност Његошевог дјела. Посебан квалитет рада огледа се у савременом ауторском приступу и јасном отклону од доминантних модела присутних у досадашњим споменичким интерпретацијама Његоша. Умјесто монументалности засноване на покрету и просторном ширењу форме, аутор се опредјељује за затворену и сабрану композицију која не доминира простором, већ га активира на суптилан начин, увлачећи посматрача у свој унутрашњи свијет и подстичући га на промишљање, како о сопственом бићу, тако и о универзалним питањима људског постојања – саопштава Комисија.
Идејно рјешење
Констатују и да скулптурални третман фигуре одликују јасноћа форме, дисциплинована моделација и висок степен ликовне културе.
– Управо однос између смирене композиције и динамичне обраде површине представља једну од кључних вриједности овог рјешења. На основу јасноће концепта, зрелости скулпторског израза и аутентичности умјетничког приступа, Комисија је овом раду додијелила највећи број бодова и оцијенила га као најуспјелији одговор на задатак
конкурса, те му једногласно додијелила прву награду – наводи Комисија.
Извор: Дан
