Да ли ће тајанствени свет пореских рајева остати исти после цурења милиона поверљивих докумената у глобалној афери „Пандорини папири”?
Истрага Међународног конзорцијума истраживачких новинара омогућила је обичном човеку да завири у иметак светских моћника вредан милијарде долара прикриван иза фасада офшор фирми. Али промена овог, по многима накарадног финансијског система, који омогућава моћницима да легално варају тако што избегавају плаћање пореза или перу новац, изгледа неће или лако.
Разоткривени државници, монарси и олигарси углавном поручују да ствари не изгледају тако како су приказане у медијским написима. Један од њих, председник Еквадора Гиљермо Ласо каже да су све његове инвестиције легалне, после открића да је радио преко 14 офшор предузећа, од којих је већина имала седиште у Панами.
У међувремену је више земаља најавило истраге поводом открића „Пандориних папира”, међу којима Шпанија, Бразил, Мексико, Аустралија, Панама… Власти Чешке су поручиле да ће истражити наводе о имовини премијера Андреја Бабиша. Пакистански премијер Имран Кан обећао је да ће истражити све грађане који се помињу у новинарској истрази и предузети мере ако се утврди да су прекршили закон.
Расте и притисак на британског премијера Бориса Џонсона јер, како пише Би-Би-Си, процурели документи откривају да су фирме предузетника Виктора Федотова, који је зарадио милионе долара на наводној корупцији с руским гасоводом, финансирале кампање чак 34 члана парламента из Конзервативне странке.
Анализом доступних датотека откривено је да британску имовину у вредности од четири милијарде фунти поседују анонимни власници из иностранства, међу којима су челници влада, тајкуни и читаве владајуће породице. У мору процурелих података „Гардијан” је успео да открије идентитет 600 појединаца који су иза паравана офшор фирми куповали некретнине на елитним локацијама у Лондону. Такође, процењује се да се британска имовина у вредности од 170 милијарди долара држи анонимно на рачунима разних пореских рајева.
Упркос противљењу готово свих посланичких група Европског парламента због мегаскандала с пореским рајевима у које су укључени и поједини челници из уније, међу којима су Андреј Бабиш и кипарски председник Никос Анастасијадес, министри финансија 27 чланица ЕУ јуче су у Луксембургу скинули са црне листе три јурисдикције у којима послују офшор фирме: две карипске дестинације Ангвилу и Доминику, као и Сејшелска острва. У образложењу се каже да су се ове дестинације, иако се не придржавају свих међународних пореских стандарда, обавезале да ће применити принципе доброг пореског управљања.
Поводом овакве проблематичне одлуке министара финансија ЕУ саветница за пореску политику ЕУ хуманитарне организације „Оксфам” Кјара Путатуро поручила је: „Скидање Ангвиле, једине преостале јурисдикције с нултом пореском стопом, и Сејшела који су у средишту најновијег пореског скандала, црну листу ЕУ чини смешном”.
Црна листа пореских оаза ЕУ састављена је 2017. године с циљем да сузбије избегавање плаћања и утају пореза. И на њој се сада налази девет јурисдикција које су оцењене као „некооперативне”: Америчка Самоа, Фиџи, Гвам, Палау, Панама, Самоа, Тринидад и Тобаго, Америчка девичанска острва и Вануату.
Маркус Фербер, портпарол Европске народне партије за економска питања у Европском парламенту, каже да „Пандорини папири” показују колико је ограничена досадашња борба против пореских оаза и офшор фирми које имају само поштанско сандуче. Истиче да ЕУ мора ресетовати црну листу и побринути се да се на њој нађу сви који су осумњичени, али и да треба да смисли санкције које би одвраћале људе од пословања на тај начин.
Највеће откриће „Пандориних папира” је да порески рајеви не постоје само на атрактивним карипским острвима или у Швајцарској, већ и на тлу САД. Документи откривају да се у Јужној Дакоти на тајним рачунима скрива чак 367 милијарди долара. Богати моћници, понајвише из латиноамеричких земаља, пребацили су силно богатство у повереничке фондове у држави на средњем западу САД, зато што има једну од најмоћнијих правних заштита на свету, која штити иметак од пореза, али и осталих знатижељних очију.
Предности Јужне Дакоте, које је понудила фирма „Трајдент траст” из града Сијукс Фолс, већ су искористили колумбијски текстилни магнат Хозе Доуер Амбар, ухваћен у шеми прања новца за међународне трговце дрогом, али и бивши потпредседник Доминиканске Републике Карлос Моралес, један од директора највећег произвођача шећера, оптуженог за експлоатацију радника и насилно исељавање породица.
Увидом у документе „Вашингтон пост” је открио да је 206 америчких повереничких фондова (трастова) повезано с 41 државом. Утврђено је да је чак тридесетак ових фирми држало имовину која је повезана с појединцима или компанијама оптуженим за превару, мито или кршење људских права у неким од најугроженијих заједница на свету.
