Кад се отвори Пандорина кутија из ње искачу пајаци, страшила и чудеса закопана у најгорим успоменама. Стари грjехови, све што нас буди у ноћима пуног мjесеца, страшне слике у којима смо слабашни пред кошмарима, снови што нас држе у нејасном бунилу, у немоћи да разазнамо свијет у коме јесмо.
Пред собом видимо Синишу Малог, министра у Аниној влади, угледног пријатеља власника ове државе. Лице Петра Пана из нацртане бајке о одрастању које није почело нити се завршава, но још траје у земљи Недођији. Слику Доријана Греја о дjечаку који не стари нити се обазире на било кога, чувајући своје мрачне тајне као срамни жиг на срцу творца.
Ове одлике настале чудом, или пажљивим узгајањем нарочитог политичког бројлера, ипак не издвајају грађанина Малог ни по чему и ни из чега. Морале би да га држе у моралним стегама посла који обавља на високом чиновничком мjесту.
После више година сакривања и мимикрије, упорног и беспризорног лагања, претварања у нешто што није, коначно га је Пандора, пуштајући створове из своје менажерије, понудила на увид свима који желе да га виде. Па и онима који о њему већ знају све. Лагали су заједно и лагаће у бескрај, то је њихов једини начин општења у измишљеном свijету. Све што желе може да буде њихово и већ је њихово, мада тога има још. Такву чаролију покрива лаж превејаних лупежа у пустој земљи дембелији.
Питање које је неизбjежно у бити овог текста није реторичко: је ли непотпуни доктор Синиша криминалац? Не знам заиста, то је загонетка за тужиоце и судове. За оне који ћутањем омамљују већ посусталу правну државу, заједно са кадијама који су је убили. Тешко је похватати конце и вредновати путеве којима се крећу посебни људи. Нису они иноци испосници који су се завjетовали на аскетизам, остало им је сасвим мало времена да стекну још.
Моја грађанска недоумица свакако долази из пролетерске наивности: шта ће било коме 24 стана? Одакле било коме 24 стана? Кажи мајсторе да су моја питања бесмислена, научи ме како си их стекао у тим годинама, јеси ли намjеравао да живиш у свакоме од њих неко врijеме, журећи да потрошиш све оно од луксуза што можеш да сажмеш желудачном министарском киселином?
Како се то ради, ко ти је то урадио, ако је урадио без твог знања у твоје часно име? Зашто си допустио себи да се зауставиш на 24, кад си могао даље, и брже и јаче, за твоју дjецу. То је лозинка која још важи тамо гдjе јеси. Шта те је сачувало од неодољиве страсти посjедовања онога што још немаш, како си увjерио господара да ти само толико треба у твојој урођеној скромности. Или 24 или ниједан, то је била твоја срећна бројка. Знао си гдjе треба да прекинеш са потрагом за сваким вратима иза којих си само ти. Или можда ниси прекинуо, Пандора се тек отворила.
Гдjе си куповао намjештај за толике квадрате, црни кукавче, срећни радениче, ко ти је помагао код селидби, најмљени аргати или министри који могу да тегле и понесу? Јеси ли имао клавир, или бар пијанино у сваком свом салону за игру? Има ли у свим твојим домовима бугарских стаклених лустера, истина ли је да је Црно Море постало плаво? Да ли је најдражи гост посjетио балове за сваку твоју кућу коју си стекао жуљевитим трудбеничким шакама? Јесу ли твоји станови паметни на власника, укључује ли се клима сама? Умију ли да опстану кад те нема у свакоме од њих истовремено, оглашавају ли се алармима тугујући кад си далеко?
Немој ми рећи да сам Ђиласов плаћеник, па да се распитам за браћу Драгана и Гојка. Ајде Драгана, али Гојка нисам видио годинама. Тебе питам као слугу господара који не брине шта му сеизи раде, нити вјерује, нити мари ако их ухвате. Ништа не признај Синиша, коме се правдаш?
Не би ваљало да ове сегменте текста Мали Синиша схвати као отворено писмо њему. Сва су моја писма отворена, нисам ја тај пред ким ће Мали да полаже завршни рачун. Сви су осим његових видјели да лаже безочно без краја и смисла, без обзира према било коме. Без разлога, пошто је ухваћен на дјелу. Чак и без лоповског стила, часни лупежи признају макар оно у чему су их затекли.
Мали је оптужио новинаре за оно што је урадио, потпуно сигуран у благотворно заташкавање. Да није такав какав јесте, не би могао да буде члан владе. Погледајте само Анин тим снова, инвентар најумнијих и најчеститијих српских глава, свака би потјерница жељела да их има на себи.
Јуче је премијерка говорила о свом министру који је нашао своје угледно мјесто на стубу срама глобалне корупције. Не зна ништа о случају, али зна да човјек није имао толике станове. Можда није имао ниједан. Добро, само један. Помози ми боже да сазнам оно што не знам. Колико ја знам, њему не треба толико тога, зашто би их онда имао? Значи да нема, знала бих да је другачије, иако не знам ништа о томе. Тако је рекла.
Извела је силан противудар на новинарку Н1: зна ли она шта све имају Драган и Гојко Ђилас? Кажете да Мали има 24 стана!? Добро, то није тачно, али Гојко их има 39, све у центру Београда. Гдје год позвоните, јавља се Гојко. Нека истражни органи раде свој посао, тако је рекла, па ако имају за шта, нека ухвате Малог!
Неће га ухватити. Због тога што није прекршио ништа од онога што је закон у срцу српске сицилијанске Фамилије. Он је само један од њих, и са чистим лицем излази пред Дона, заштићен од свега што је људско.
Љубодраг Стојадиновић
Извор: rs.n1info.com
