Превео и приредио: Никола Гачевић, свештеник
Организација Уједињених нација званично је објавила податке о прогону Хришћана на глобалном нивоу, биљежећи милионе вјерника који се суочавају са дискриминацијом због своје вјере.
Извјештај указује на пораст насиља и правних ограничења, наглашавајући да проблем није присутан само у земљама Африке или Блиског истока, већ се све више шири и на европски континент.
Подаци показују да је 400 милиона Хришћана изложено прогону због своје вјере, док број страдалих у 2025. години достиже 5.000, што представља приближно 13 жртава дневно.
Истовремено, подаци за Европу указују на пораст циљаних напада, јер је током 2024. године забиљежено 760 напада на свештенике и катихете, са намјером застрашивања или њиховог уклањања.
Анализирајући ову ситуацију за телевизију Star, професор црквене историје на Националном и Каподистријском Универзитету у Атини, Јоанис Панајотопулос, објаснио је да савремени тренд политичке коректности често доводи до аутоцензуре и повлачења хришћанских ставова пред сукобом различитих култура.
Као пример такве ескалације навео је систематско уништавање храмова у Француској — појаву која је некада сматрана незамисливом.
Међународни извјештаји, попут оних које је објавила америчка мрежа CBN, сврставају 16 држава у категорију високог ризика, а још 12 земаља у режим појачаног праћења, истичући да се више од 2.300 људи Хришћана и даље налази у затворима у око 30 држава због својих вјерских увјерења.
У том контексту, аналитичари упозоравају на празнину која настаје усљед постепеног слабљења хришћанског присуства у Европи и на једну прикривену диктатуру.
Доктор наука са Универзитета Пантеон у Атини, Димитрис Статакопулос, истакао је да би евентуално јачање ауторитарних система неизбјежно довело до кршења права свих грађана, без обзира на њихова увјерења.
Построжавање правног оквира у Европи потврђује и чињеница да се поједини грађани изводе пред суд искључиво због јавног изражавања својих вјерских ставова.
