Превео за Журнал: М. М. Милојевић
Пише: Хавијер Блас
Картел ће на крају морати да прихвати ниже цене сирове нафте
Након што су у јуну одустали од остварења циља да цена сирове нафте буде 100 долара по барелу, ОПЕК Плус се суочио са новим изазовима. Тржиште је све више испитивало колико ниске цене може да поднесе. Укратко: могу ли Саудијска Арабија, Русија и њихове колега да одбране најнижу цену од око седамдесет пет долара? Могу неколико недеља, или можда два или три месеца. Али очување овог праgа после краја 2024. тe током наредне године биће све тегобније – и заиста, толико тешко да ће картел морати да допусти да цене сирове нафте додатно падну током 2025. године.
Нова доња граница цене нафте
Нафта типа брент кокетира са, номинално, ценом од седамдесет пет долара по барелу док тржиште испитује колико ниске цене може да прихвати картел ОПЕК Плус
Прво, понешто о позадини збивања. Половином године, чланице ОПЕК Плус сагласиле су се око сложеног договора према којем би почев од октобра на тржишту постало доступну више нафте. Иако је договор обухватао типичну излазну клаузулу – „ова месечна повећања могу бити заустављена или поништена зависно од тржишних услова“ – трговци су разумели поруку: веће количине нафте значе ниже цене, и цена барела је сместа пала.
Према плану који је блок држава објавио, производња ОПЕК-а Плус ће бити више од петсто хиљада барела виша до децембра него што је сада, и око 1,8 милион барела виша до половине 2025. године. То је доста нафте.
Званичници ОПЕК Плус нису узнемирени, оптужујући за реакцију тржишта све до себе самих. Саудијски министар енергетике принц Абдулазиз бин Салман саопштио је извештачима четири дана пошто је постигнут договор да је све у реду. „Људи ме питају преко телефона: ‘Да ли сте опуштени?’ Одговарам: ‘Зашто да не? Знам да смо урадили најбољи посао“, каже. „Допустите да протекне дан или два и ствари ће се смирити“.
Више од шездесет дана од када је договор прокламован, ствари су се заиста смириле – само не на начин на који се министар надао. У понедељак, у потезу који је појачан крахом глобалног тржишта изазваног продајом милиона барела вредних финансијских деривата повезаних са нафтом, дизелом и бензином, нафта типа брент пала је на 75,05 долара по барелу, што је била најнижа цена још од почетка јануара и 10 одсто ниже од најчешће цене којом се трговало пре састанка ОПЕК Плус. Саудијци и њихови савезници доведени су у неугодну позицију.
Не видим потенцијал за још много пада – за сада. Што се тиче [финансијских] деривата, шпекуланти су скоро поништили своје оптимистичне опкладе, умањујући потенцијал за додатну продају. На тржишту физичких добара, где стварни барели прелазе из руке у руку, равнотежа понуде и потражње остаје једра.
Глобални апетит наставља да крепко расте, упркос слабој потрошњи у Кини. Проблеме у азијском гиганту надокнађује велика потражња у Америци. Укупна потрошња нафте у САД попела се на 20,8 милиона барела дневно у мају, што је највиша потрошња током овог месеца. Чак и у Европи, потражња за нафтом држала се релативно добро пошто је опала продаја електричних аутомобила. Индија је такође посведочила робусну потрошњу, што је све помогло да се надокнади слабост потрошње у Кини.
Када се све сабере , ове године свет ће трошити најмање милион барела нафте дневно више него 2023. године – уколико не и преко тога – у рангу са просечном годином у последњих неколико деценија. Упркос упозорењима критичара, светска потражња за нафтом није се стрмоглавила; једино је раст потрошње постао нешто умеренији.
Марже прерађивача које су се нагло смањиле у јуну и јулу, су се донекле опоравиле последњих дана. Иако је потражња за дизелом, горивом које је у већој мери повезано за производним сектором, слаба, потрошња услужно оријентисаних горива укључујући бензин и авионско гориво је већа. Потражња петрохемијских производа је такође робусна.
Хавијер Блас: Може ли потражња за нафтом да одоли цијени од сто долара до барелу?
Понуда је већи проблем за ОПЕК Плус. Производња држава које нису чланице ОПЕК-а брзо расте, предвођена Америкама. Овде, додатно црпљење из САД, Канаде, Бразила и Гвајане је довољно да задовољи раст глобалне потрошње нафте. Поврх тога, производња унутар самог картела је већа него што би требало да буде. Нису у питању сталне варалице у ОПЕК-у као што су Русија, Ирак и Казахстан, које црпе више нафте него што им допуштају самонаметнута ограничења, већ такође и додатна нафта из Уједињених Арапских Емирата, Ирана и Венецуеле.
Али тржиште физичким производима неће још дуго остати здраво. Како се приближава крај лета на северној хемисфери, потражња за нафтом ће забележити сезонски пад. Скоро у исто време, ОПЕК-а Плус планира да отпочне додавање додатних барела на тржиште од октобра. То ће довести физичко тржиште у стање претеране снабдевености, угрожавајући ниво цена од седамдесет пет долара по барелу. ОПЕК Плус могао би да брани ову цену одлагањем скока производње – али то не би било ништа друго него признање пораза.
Поврх тога, колико би још картел могао да одлаже пад цена? Прва половина 2025. године делује изазовна за ОПЕК Плус, чак и уколико раст потражње за нафтом остане робустан. Уколико не прихвати ниже цене неће бити у прилици да уопште повећа производњу. И можда ће морати да је додатно смањи, нешто што тешко могу да предвидим. Линија фронта од седамдесет пет долара можда се нешто одржи али не нарочито дуго.
ОПЕК Плус је жртва свог сопственог успеха. Држали су цене сирове нафте превише високим исувише дуго, спречавајући успоравање инфлације на светском нивоу и обарање референтних каматних стопа, док су тиме субвенционисали своје тексашке архинепријатеље. Циљ од сто долара по барелу сада је само далека успомена, и преостаје да се види колико ниско цена нафте може да падне.
