Изненађује ме, између осталог, мишљење стручног колегијума музеја на Цетињу, који се енергично заузима за постављање споменика горе и тиме мало води рачуна о једној великој традицији, која је без сумње, већ постала светиња и коју не би требало оскрнавити чак ни Мештровићевим дјелом.
Анкета ,,Побједе“ о Мештровићевом споменику Његошу неспорно је веома корисна, не само зато да би многи могли да изнесу свој став и аргументе већ зато шро ће допринијети да се дође до наприхватљивијих рјешења. Осим тога, више је него потребно да се један овакав подухват, једна оваква акција која задире у пробеме наше културе и традиције, свестрано размотри прије него што се приступи дефинитивном рјешењу.
Свакоме ко овлаш гледа на читаву ствар чини се да је сасвим разумљиво да споменик једнох великог умјетниа, какав је био Мештровић, дође на Ловћен, јер би красио овај симболичан врх и привлачио свакога ок дође на Цетиње или у Црну Гору уопште. Овај монументалан споменик би везао два наша велика умјетника: Његоша и Мештровића. Споменику је горе мјесто и зато што је био наручен од Мештровића, који га је, на основу свих материјала, и радио за Ловћен. Међутим овоме би се могле ставити врло крупне примједбе . Оне најзначајније, већ су изречене, али ћу ја ипак поновити неке од њих.
- Конфигурација земљишта одиста не дозовољава да се такав споменик тамо смјести, утолико прије што је сам Ловћен постао један симбол и једна традиција, и то са капелом кој асе налази на мјесту оне старе;
- Постављањем на Ловћену, Мештровићево дјело би било неприступачно многим туристима, па и самим Цетињанима, од којих, вјероватно, неки нису ни били на Ловћену . Проценат туриста који посјећује, кад наврате до Цетиња, Ловћен не вјерујем да је нарочито велики, а о томе, уосталом постоје и статистике;
- Неки чланови комисије су поставили питање: Шта ће бити ако неки умјетник, ранга Мештровићева, изваја такође Његоша и с правом тражи да се постави горе ? Ово на први поглед изгледа немогуће али то се може десити за неколико деценија, па и касније. С друге стране овакав један монументалан споменик недостаје и самом Цетињу, да му украси изглед и да у њему тајође дође до пуног изражаја;
- Постављањем споменика на Ловћен, рушимо једну традицију, а то није мала ствар. Да ли покољења треба да нас због тога осуде, јер на тај начин Ловћен губи од своје природне љепоте, оне љепоте коју је и сам Његош опјевао и која је постала наша традиција и наш симбол. Тај симбол је и у грбу републике;
- Мени се чини да на овај начин може постепено и сам Мештровић, овим огромним спомеником, да потисне великог Његоша, везујући своје име за њега. Јер, искрено говорећи, туристи би се дивили Мештровићу , а не великом Његошу, који заслужује много већа признања;
- Свака част Мештровићу као умјетнику, али чини се да је овај споменик рађен пребрзо и да не одговара самој Његошевој физиономији, његовом лику једног великог интелектуалца. О умјетничкој страни споменика , на жалост, било је мало ријечи и на компентентима је да о томе кажу своју ријеч, Сјећам се да сам споменик видео пре неколико година и да ме није нарочито одушевио, утолико прије што је моја визија била другачија , јер је Његош једна комплексна личност, интелектуалац а не ,,снагатор“.
Ово су отприлике, разлози који, по мом убјеђењу, не иду у прилог замисли да се маузолеј постави на Ловћену. Изненађује ме, између осталог, мишљење стручног колегијума музеја на Цетињу, који се енергично заузима за постављање споменика горе и тиме мало води рачуна о једној великој традицији, која је без сумње, већ постала светиња и коју не би требало оскрнавити чак ни Мештровићевим дјелом. (Свака аст његовој умјетности, а поготово чим другим). Јер треба мислити на покољења послије нас , којима на тај начин нећемо моћи пружити прилике да се суочавају са елементарним љепотама Ловћена; са оним изгледом који је надахњивао великог пјесника, коме је његов врх, и он сам послужио као симбол слободе и борбе нашег потлачаног народа.
ПОстављањем споменика на Цетињу, ништа се не нарушава. Мештровићево дјело тиме више добијан, а Ловћен и за будуће генерације остаје овакав какав је. Ми и наши преци смо уништили доста историјских споменика, који би нам рјечто говорили о нашој културној и оштој историји, па не би требало тако што чинити са Ловћеном, који са Мештровићевим спомеником већ не би био оно што је сада. Стога треба о свему добро размислит, а не да се поводимо неким емотивним разлозима или да уско гледамо на читав проблем.
Миодраг Б. Шијаковић
Извор: Побједа
