Na karti je 1181 crkva, 115 manastira, 48 isposnica, osam spomen-kapela i spomen-kosturnica a ubeležena su i 534 stara srpska groblja, 96 tvrđava i starih gradova i 14 dvoraca srpske vlastele. Težnja za atlasom Srpske pravoslavne crkve, od primanja hrišćanstva do današnjih dana
Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije uradio je sa kartografom „Politike“ Ljubišom Gvoićem 2018. godine do sada najpotpuniju kartu srpske duhovne baštine na Kosovu i Metohiji, posle punih 13 godina rada na njoj.
–Možemo mi svetu koliko god hoćemo da pričamo da je na Kosovu i Metohiji 1350 pravoslavnih crkava i manastira, svet će nas, iako je to nesporna istina, teško shvatiti dok mu, kako se kaže, crno na belo ne pokažemo da je tako. Upravo zbog toga je 2014 godine napravljena karta koju smo nazvali „Srpski belezi na Kosovu i Metohiji“ i koju je objavio Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Pravljena 13 godina, ali objavljena u malom tiražu, ova karta – iako je doživela dva izdanja – nije imala odjeka kakvog bi bilo normalno da ima, jer je ona prvi dokument koji je i grafički pokazao kolika je rasprostranjenost i gustina belega srpske duhovne baštine na Kosovu i Metohiji, kaže Gvoić.
GUSTINA BELEGA SRPSKE PROŠLOSTI
Dopunjavajući svoju prethodnu mapu četiri godine, Gvoić je, kako kaže, podatke za ovu „mapu koja ne pristaje na zaborav“ skupljao iz istorijskih knjiga, monografija, istorija umetnosti, novina, pretačući tako na jedan komad hartije podatke koji bi, kad bi se sabrali u knjigu, činili zbornik od najmanje 5.000 stranica.
–Novine su, na žalost, u bliskoj prošlosti bile pouzdan izvor podataka o rušenju pravoslavnih spomenika kulture i duhovnosti na Kosovu i Metohiji, objašnjava kartograf čija je karta, objavljena 2018. godine, dopunjena ona iz 2014. u izdanju Informativne službe Srpske pravoslavne crkve i koja je štampana u tiražu od 10000 primeraka. Srušenim i oštećenim crkvenim zdanjima posvećena je posebna, mala, mapa na velikoj karti, na kojoj se nalazi i spisak uništenih spomenika kulture i duhovnosti na Kosovu i Metohiji. Šta je sve zabeleženo na ovoj unikatnoj karti koja je, za razliku od one objavljene 2014. godine, prva ćirilična karta te vrste kod nas? Na ovoj mapi od 2018. – koja bi, kako kaže Gvoić, „političarima mogla da posluži kao putokaz za rešavanje krize na Kosovu i Metohiji, jer ako su narodi različitih vera i kultura mogli na ovom prostoru vekovima da žive zajedno, svakako to mogu opet, samo treba pronaći pravi model, što spada u posao političara – zabeleženo je ukupno 1994 toponima. Kad se njihov broj podeli sa površinom Kosova i Metohije od 10.887 km2, vidi se da se, otprilike, na svakih 2,5 kilometra nalazi neki beleg srpske prošlosti na ovom prostoru : crkva, manastir, groblje, kula, vlastelinski dvorac…
VIŠE SVETINJA OD RUSIJE
Na karti je 1181 crkva, 115 manastira, 48 isposnica, osam spomen-kapela i spomen-kosturnica. To je, podseća Gvoić, 1350 crkvenih zdanja, sećajući se da mu je „jedan Rus u Hilandaru rekao da u celoj prostranoj Rusiji nema više od 1200 pravoslavnih manastira. Osim crkvenih zdanja, na karti su ubeležena i 534 stara srpska groblja, 96 tvrđava i starih gradova i 14 dvoraca srpske vlastele, kaže autor mape. Od kamena porušenih srpskih hramova od vremena Turaka do danas sazidano je 55 džamija, danas ih ima 50, a od srušenih crkava i manastira građeni su mostovi vodenice, škole, ambulante, privatne kuće, kule, pa i poljski toaleti. Brojna srpska groblja su pretvorena u pašnjake, livade i njive. Gvoić kaže da mu je još neostvareni san da napravi atlas Srpske pravoslavne crkve, od primanja hrišćanstva do današnjih dana.
Z. Vlašković
Izvor: jedinstvo.rs
