На карти је 1181 црква, 115 манастира, 48 испосница, осам спомен-капела и спомен-костурница a убележена су и 534 стара српска гробља, 96 тврђава и старих градова и 14 двораца српске властеле. Тежња за атласом Српске православне цркве, од примања хришћанства до данашњих дана
Завод за заштиту споменика културе Србије урадио је са картографом „Политике“ Љубишом Гвоићем 2018. године до сада најпотпунију карту српске духовне баштине на Косову и Метохији, после пуних 13 година рада на њој.
–Можемо ми свету колико год хоћемо да причамо да је на Косову и Метохији 1350 православних цркава и манастира, свет ће нас, иако је то неспорна истина, тешко схватити док му, како се каже, црно на бело не покажемо да је тако. Управо због тога је 2014 године направљена карта коју смо назвали „Српски белези на Косову и Метохији“ и коју је објавио Републички завод за заштиту споменика културе. Прављена 13 година, али објављена у малом тиражу, ова карта – иако је доживела два издања – није имала одјека каквог би било нормално да има, јер је она први документ који је и графички показао колика је распрострањеност и густина белега српске духовне баштине на Косову и Метохији, каже Гвоић.
ГУСТИНА БЕЛЕГА СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ
Допуњавајући своју претходну мапу четири године, Гвоић је, како каже, податке за ову „мапу која не пристаје на заборав“ скупљао из историјских књига, монографија, историја уметности, новина, претачући тако на један комад хартије податке који би, кад би се сабрали у књигу, чинили зборник од најмање 5.000 страница.
–Новине су, на жалост, у блиској прошлости биле поуздан извор података о рушењу православних споменика културе и духовности на Косову и Метохији, објашњава картограф чија је карта, објављена 2018. године, допуњена она из 2014. у издању Информативне службе Српске православне цркве и која је штампана у тиражу од 10000 примерака. Срушеним и оштећеним црквеним здањима посвећена је посебна, мала, мапа на великој карти, на којој се налази и списак уништених споменика културе и духовности на Косову и Метохији. Шта је све забележено на овој уникатној карти која је, за разлику од оне објављене 2014. године, прва ћирилична карта те врсте код нас? На овој мапи од 2018. – која би, како каже Гвоић, „политичарима могла да послужи као путоказ за решавање кризе на Косову и Метохији, јер ако су народи различитих вера и култура могли на овом простору вековима да живе заједно, свакако то могу опет, само треба пронаћи прави модел, што спада у посао политичара – забележено је укупно 1994 топонима. Кад се њихов број подели са површином Косова и Метохије од 10.887 км2, види се да се, отприлике, на сваких 2,5 километра налази неки белег српске прошлости на овом простору : црква, манастир, гробље, кула, властелински дворац…
ВИШЕ СВЕТИЊА ОД РУСИЈЕ
На карти је 1181 црква, 115 манастира, 48 испосница, осам спомен-капела и спомен-костурница. То је, подсећа Гвоић, 1350 црквених здања, сећајући се да му је „један Рус у Хиландару рекао да у целој пространој Русији нема више од 1200 православних манастира. Осим црквених здања, на карти су убележена и 534 стара српска гробља, 96 тврђава и старих градова и 14 двораца српске властеле, каже аутор мапе. Од камена порушених српских храмова од времена Турака до данас сазидано је 55 џамија, данас их има 50, а од срушених цркава и манастира грађени су мостови воденице, школе, амбуланте, приватне куће, куле, па и пољски тоалети. Бројна српска гробља су претворена у пашњаке, ливаде и њиве. Гвоић каже да му је још неостварени сан да направи атлас Српске православне цркве, од примања хришћанства до данашњих дана.
З. Влашковић
Извор: jedinstvo.rs