Амерички долар је никад јачи у односу на евро, фунту и друге светске валуте. Разлог је што су САД релативно далеко од тренутних криза, па капитал одлази тамо. То ће имати последице по потрошаче на целом свету.
Након што је нађачао евро, долар је надомак тога да се изједначи са британском фунтом – по први пут у историји. Евро је наставио пад, што се приписује страху од рецесије и енергетске кризе као последице рата у Украјини.
Друге кључне светске валуте такође су ослабиле. Јапански јен је ове године ослабио за скоро петину у односу на долар и на најнижем је нивоу од 1998. Индијска рупија је у понедељак била на историјском минимуму, након што је раније ове године први пут било потребно више од 80 рупија за долар.
„Долар доживљава највеће јачање од осамдесетих година“, написао је у поруци за клијенте Џорџ Саравелос, шеф истраживања за курс у Дојче банци. „Због те екстремне волатилности, на глобалном нивоу се полако помаља незадовољство.“
Сигурна лука
Најбитнији разлог за јачање долара је његова репутација да је сигурна лука у временима криза. Централне банке широм света заврћу славине у страху од рецесије и инфлације у еврозони. Инвеститори беже ка долару који је мање изложен ризицима.
Други разлог је што су америчке Федералне резерве агресивно затегле монетарну политику – односно подигле каматне стопе како би смањиле количину новца у оптицају и бориле се против инфлације.
Тај потез Американаца у супротности је са јапанском Централном банком која је инсистирала на екстремно ниској референтној каматној стопи, као и Европском централном банком која је дуго одолевала повећању камата.
Последње јачање долара дошло је након што је нова британска Влада најавила највеће смањење пореза у последњих пет деценија.
„Велика фискална давања која су најављена могла би да појачају привредни раст на краћи рок. Али веће питање је – ко ће то да плати?“, каже Саравелос, објашњавајући зашто инвеститори полако беже из Уједињеног Краљевства.
Скупљи увоз за Европљане
Набилдовани долар могао би да додатно удари европска домаћинства по буђелару. Јер, слабија европска валута чини скупљим увозне производе – који су најчешће изражени у доларима. Уколико су то сировине или полупроизводи, онда ће и коначна цена бити виша.
Такође, европски туристи који одлазе у САД ће мање моћи да купе за новчанице које понесу.
У нормална времена, ипак, слаба валута не мора да буде лоша. Напротив, за извозну силу попут Немачке то би значило да су њени производи конкурентнији на светском тржишту јер су јефтинији у доларима.
Али, слаба је то утеха јер времена нису нормална. Осим санкција и рата, наставља се поремећај у глобалним ланцима снабдевања који се посматра од почетка пандемије. То нису добри услови за извоз.
Јак долар болно су осетили и потрошачи у Индији. Та земља се жестоко ослања на увоз нафте и јестивих уља чије су цене везане за долар. Кад се преведе у рупије, цена је битно виша.
Скупи увоз даље појачава инфлацију и присиљава централне банке да још подигну камате како би пригушиле потражњу. Високе камате поскупљују кредите, рецимо за куповину некретнина.
Докле овако?
Са друге стране, амерички потрошачи би могли да доживе и пад цена јер роба из увоза постаје јефтинија. Амерички туристи у Европи моћи ће да купе више. Компаније су сада подстакнуте да више воде бизнис у САД, а мање у иностранству јер је добит тамо мања у доларима.
Ипак, највећи удар би могле да поднесу економије земаља у развоју које имају огромне државне дугове у доларима, као што су Турска, Аргентина или Гана.
Саравелос наводи да је за престанак раста долара неопходно да Федералне резерве попусте монетарну политику, а ове ће то учинити тек кад прођу највећи ризици од инфлације.
Са друге стране, овај стручњак додаје да је потребно да прође врхунац неизвесности кад је у питању снабдевање Европе енергентима, као и да се Кина опрости од политике „нула ковида“ због које су затваране економске зоне и луке.
„Барем нешто од тога мора да се деси да би се успорио невиђени јуриш новца ка америчкој сигурној луци“, каже Саравелос. „Бојим се да се ништа од тога још не дешава.“
Извор: Дојче Веле
