Црногорска јавност обиљежава Дан новинара Црне Горе, а ми га, свим дјелатницима овог позива, честитамо уз концизно подсјећање да је 23. јануар биран за овај важни датум јер је тог дана, 1871. године, на Цетињу, штампан први црногорски лист, гласило Уједињене омладине српске — часопис „Црногорац”.
Овим поводом, није згорег подсјетити се идеје „Црногорца” и како се тих дана, на зачетку традиције штампаних медија, у Црној Гори мислило, писало и живјело:
Једна је мисао оживјела и овладала у нама свијема, а то је ослобођење и уједињење наше, ту ћете мисао наћи исто тако живу у Биограду као и на Цетињу, у Призрену, и у сваком другом крају српском. Јест, то је она снага која чини да је Српство могућно и спасоносно да изврши свој задатак. А шта је тежња српска? Да се сви ослобођени ропства загрле на своме рођеном слободном огњишту (број, 7, на Цетињу, 6. марта 1871. године).
У првом броју, 23. јануара, 1871. у уводној ријечи истакнуто стоји:
Догађаје у Србији пратиће Црногорац живо са братинском љубављу. Сваки напредак поздравиће радосно као успјех укупнога народа нашега. Једно срце мора куцати у нама и једна мисао народна мора нас све одушевљавати. Томе увјерењу служи Црногорац и то ће га увјерење увијек руководити према Србији.
Такође:
Србима пак опет кажемо да је крајње вријеме да се оружја лате, па да полумјесецу у Јевропи крај учине. Дакле, Србијо и Црна Горо, развијајте заставе своје, под њих ће се окупити цијело српство да покаје Косово!” (број 31, на Цетињу, у суботу, 21. августа, 1871. године) или: „Црногорац је морао бити вјечито наоружани стражар српске слободе, која се послије пропасти наше славне царевине спустила у стијење црногорско, да послије толикијех мучнијех вјекова измучено робље српско опет загрије својом оживљујућом свјетлошћу (број 1, на Цетињу, 23. јануара, 1871. године).
Уз то:
Запада и Јевропе више нема и слобода наше браће зависи од њих самих као и од нас, а свак је лудак који мисли да ћe Запад и Јевропа икада нами припомоћи да до нашег уједињења и слободе дођемо; штавише Запад и Јевропа све ћe начине употребљавати да ми и надаље у нашем ништавилу останемо. Само слога Србина спасава, та пјесма већ је одавно отпјевана, и то је српски Бог; а који Србин у другога Бoгa вјерује, тај се у највећој заблуди находи. Зато прегнимо док је времена, и уложимо сву снагу за опште благо и за ослобођење и уједињење српског народа, а ко у братску слогу неће, нека га још већма притисне косовска клетва (број 21. на Цетињу, 12. јуна, 1871. године);
Унитарни дух и стремљење ка Србији, „Црногорац” задржава до свог посљедњег броја, у коме стоји:
Прије свега доказано је да се буне само ондје дижу гдје нема слободе но гдје постоји природан развитак тираније. Ми Срби имамо о томе примјера из живота нашега народа и сувише, а од свију српских племена што су подпадала под турску власт најприје се ослободила Шумадија гдје је било највише буна! (у суботу, 28. децембра, 1871. године).
Ми знамо ко смо/Фејсбук
