Море нема ко да чува

Црна Гора има ограничене капацитете за заштиту мора у случају изненадних загађења, а постојећи систем није довољно ефикасан и потребне су додатне и дјелотворније мјере ради његовог унапређења.

То се, поред осталог, наводи у ревизији успјеха “Управљање интервенцијама у случају изненадног загађења у Јадранском мору”, коју је Државна ревизорска институција (ДРИ) објавила јуче.

Острво Свети Ђорђе, Пераст, (Фото: Пиксабеј)

Документ који третира управљање интервенцијама у случају изненадног загађења у Јадранском мору сачињен је у сарадњи са врховним ревизорским институцијама Албаније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Италије и Словеније. Како се наводи у заједничком извјештају, сврха је да се прикаже национални одговор заштите Јадранског мора од изненадног загађења, да се идентификују недостаци и проблеми у функционисању процеса.

ДРИ је, како се наводи, оцијенила да Црна Гора има ограничене капацитете за заштиту мора од изненадних загађења. Утврђено је и да ни девет година од израде Националног акционог плана за хитно реаговање у случају загађивања мора са пловних објеката, Црна Гора није успоставила адекватан систем за реаговање на изненадно загађење већег обима (ниво 3) у дијелу задовољавајућих материјално-техничких и кадровских ресурса, израде мапа осјетљивих подручја, константне процјене ризика и других питања од значаја за адекватан одговор.

Такође, додаје се у документу, није усвојен ни ревидирани Национални план за хитно реаговање у случају загађивања мора са пловних објеката из 2011, није успостављена одговарајућа координација између свих учесника који имају улогу у Националном плану. Из ДРИ додају и да није потписан ниједан регионални споразум за заједничку реакцију, да није дошло до ратификовања неопходних конвенција, те да нису испуњене ни све обавезе из већ ратификованих.

ДРИ је, како се наводи, указала и да нису реализоване све активности, препоруке и све мјере заштите животне средине из Извјештаја о стратешкој процјени утицаја Програма истраживања и производње угљоводоника у подморју Црне Горе на животну средину.

”Директива 2013/30/ЕУ о сигурности нафтних и плинских ђелатности на мору још увијек није имплементирана у црногорско законодавство из разлога што није донијет Закон о мјерама сигурности приликом истраживања и производње угљоводоника у подморју. Сходно наведеном врховна државна ревизија Црне Горе оцјењила је да постојећи систем заштите од изненадног загађења мора није довољно ефикасан, те да су потребне додатне и ђелотворније мјере ради унапређења истог”, пише у документу.

У циљу елиминисања ревизијом евидентираних неправилности, пропуста и недостатака и успостављања ефикасног система, како би се умањили штетни ефекти на Јадранско море, ДРИ је у оквиру коначног извјештаја ДРИ7 дала 34 препоруке за шест субјеката ревизије и јединице локалне самоуправе.

Јадранско Море, (Фото: Википедија)

На основу седам ревизорских извјештаја о управљању интервенцијама у случају изненадног загађења у Јадранском мору, предсједници врховних ревизорских институција (ВРИ) сагласили су се да владе Црне Горе, БиХ, Албаније, Словеније, Хрватске и Италије морају да усвоје хитне мјере усмјерене на јачање превенције и управљања системима за одговор на изненадно загађење мора случајним изливањем угљоводоника и других опасних и штетних материја које се најчешће транспортују Јадранским морем.

ВРИ такође сматрају да еколошки ризик и опасност по животну средину повезан са изненадном озбиљном поморском несрећом захтијева хитну прекограничну сарадњу како би се управљање ванредним ситуацијама спровело усвајањем заједничког плана за реаговање у хитним случајевима за све државе које излазе на Јадранско море и организацијом заједничких програма вјежби.

У циљу јачања сарадње у заштити Јадранског мора, заједнички апел ВРИ се такође односи на неопходност успостављања сталног Одбора или Платформе за стручну сарадњу за размјену информација и искуства, ширење и пренос добрих пракси, као и за развој заједничких еколошких пројеката усмјерених на превенцију, спречавање и управљање одговорима у случају загађења мора.

Такву препоруку, национална ДРИ упутила је и Влади Црне Горе.

ДРИ је ревизију успјеха “Управљање интервенцијама у случају изненадног загађења у Јадранском мору”, на основу које је рађени заједнички извјештај, објавила 29. априла. Њоме су обухваћени Управа поморске сигурности и управљања лукама, Министарство саобраћаја и поморства, односно Директорат за поморски саобраћај – Подручна јединица Лучка капетанија Бар и Подручна јединица Лучка капетанија Котор, Инспекторат сигурности поморске пловидбе, Министарство одрживог развоја и туризма, односно Директорат за климатске промјене и медитеранске послове, Агенција за заштиту животне средине (ЕПА), Морско добро, Управа за угљоводонике, Министарство унутрашњих послова, односно Директорат за ванредне ситуације.

У циљу елиминисања неправилности, ДРИ је дала 34 препоруке за шест субјеката ревизије и и јединице локалне самоуправе.

Уз ту, објављене су још двије ревизије у области животне средине. Извјештај о ревизији успјеха “Успјешност спровођења политике заштите животне средине у Црној Гори – заштита од шумских пожара” објављен је у октобру 2019. Том ревизијом обухваћени су МУП, односно Директорат за ванредне ситуације, Министарство пољопривреде и руралног развоја, Министарство одрживог развоја и туризма, Управа за шуме, национални паркови и општине – узорак (Службе заштите и спасавања Главног града Подгорица и општина Никшић, Беране и Пљевља). У циљу умањења штетних ефеката пожара на шуме Црне Горе, ДРИ је тада дала 42 препоруке. Укратко, закључак ДРИ био је да Црна Гора нема успостављен довољно ефикасан систем заштите од шумских пожара, да су њени капацитети у том смислу ограничени и доводе до тога да се “сваке сезоне креће готово из почетка”.

Раније је саопштено да ће са ревизијом “Смањивање испуштања опасних хемикалија и материјала и смањивање количине непрочишћених отпадних вода” бити затворен циклус ревизија за ову годину из области одрживог развоја и заштите животне средине.

Дамира Калач

Извор: Вијести