Mesto Berbera privlači pažnju zbog svog strateškog položaja na južnom ulazu u Crveno more. Satelitski snimci koje je pregledao Mond otkrivaju da je od oktobra 2025. godine proširivan Berberski aerodrom.
Preveo: Miloš M. Milojević
Izveštavaju: specijalne dopisnice iz Berbere u Somalilandu Noe Oše-Boden i Frančeska Fatori i Lizelot Mas
Izvan domašaja javnosti, na obodu Berbere u punom zamahu su građevinski radovi. Obalski grad u samoproglašenoj Republici Somaliland, najpoznatiji po novom lučkom terminalu koji je ekonomska žila kucavica ove teritorije, raspolaže još jednim strateškim resursom, sedam kilometara zapadno od gradskog jezgra: aerodromom koji se pretvara u smeštaj za vojnu bazu tri somalilandska saveznika, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela.
Izgradnja se vremenski poklopila sa izraelskim priznanjem nezavisnosti Somalilanda, 26. decembra 2025. godine. Ovaj iznenađujući diplomatski potez, prvi ove vrste koji je do sada povukao izraelski premijer Benjamin Netanjahu ima za krajnji cilj uspostavljanje isturene izraelske ispostave u Adenskom zalivu, blizu jemenske obale, sa koje deluju hutski pobunjenici. Šiitska milicija, koju podržava Iran, ušla je u rat sa Tel Avivom 28. marta i preti da će blokirati pomorski saobraćaj kroz Bab el-Mandeb, što je linija čije prelaženje nije prihvatljivo ni za Izrael ni za SAD.
Satelitski snimci koje je pregledao Mond pokazuju velike iskope na kojima su radovi u toku na barem tri lokacije južno od piste. Barem osamnaest rovova je iskopano u peskovitom tlu između oktobra 2025. godine i marta ove godine. Prema navodima jednog evropskog bezbednosnog izvora „ovi podzemni hangari ukopani ispod baze odgovaraju skladištima municije ili rezervoarima goriva“. Snimci prikazuju da su u iskopane rovove bili smešteni kontejneri i da su nakon toga zatrpani.
Vojni stručnjak, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, potvrđuje da su radove izvodili UAE sa naumom da postave depoe municije. Zemlja je potpisala odbrambeni sporazum sa Somalilandom 2017. godine, koji obuhvata i vojnu upotrebu aerodroma. Takođe su preko Berbere, 7. januara, Emirati evakuisali svog saveznika i vođu jemenske separatističke organizacije Južni prelazni savet (Southern Transitional Council) Ajdarusa el Zadaidija. Jedan zaposleni na berberskom aerodromu, koji je takođe zatražio da njegov identitet ne bude obelodanjen, potvrdio je da je Abu Dabi izvodio radove u korist svojih izraelskih i američkih partnera.
Prema objavi bloga tink-tenka Međunarodni institut za strateške studije koja je postavljena 27. januara na snimcima je vidljiva „izgradnja brojnih uzdignutih zemljanih platformi u oktobru 2025. godine [što] po svoj prilici ukazuje na naume da se postave protivvazduhoplovni sistemi“. Ovi kapaciteti su slični onima koji su viđeni na aerodromu Bosaso, koji se takođe nalazi u severnoj Somaliji, u oblasti Puntlend a koji po svoj prilici takođe kontroliše emiratska vojska. Ovde su u martu 2025. godine UAE čak rasporedile radar izraelske proizvodnje E-el/Em-2084 (EL/M-2084).
Alternativa Džibutiju
Iako su i Izrael i Somalilend negirali postojanje odbrambenog sporazuma, saradnja je već otpočela na terenu. Somalilendski obaveštajni zvaničnici tajno su putovali u Tel Aviv zbog obuke, dok je izraelska vojna delegacija posetila somalilendsku prestonicu, Hargejsu, kao i Berberu.
Privlačnost Berbere leži u strateški povoljnom položaju na južnom ulazu u Crveno more i u raspolaganju pistom, koja je jedna od najdužih u Africi. Nju je, u dužini od 4 kilometara izgradio Sovjetski Savez sedamdesetih godina 20. veka. Berberska vojna postrojenja su građena prvi put kada su ih Emirati preuzeli 2017. godine: pista je renovirana, podignuti su vojni hangari a u blizini su sagrađena lučka postrojenja sposobna da prime ratne brodove i nosače aviona. Skoro deceniju kasnije, u vreme kada je kao nikada ranije porastao strateški značaj moreuza Bab el-Mandeb, nastavljeno je proširivanje baze.
Trenutno nije moguće reći tačno koje će oružane snage koristiti ovo postrojenje. Dok aerodromom zajednički raspolažu Somaliland i Ujedinjeni Arapski Emirati, izraelska vojna misija bila je poslata u Berberu gde se susrela sa načelnikom generalštaba somalilandske vojske. Pristup aerodromu, koji je donedavno smatran za civilno postrojenje, sada je zabranjen, a pristupni put je zatvoren.
Bezbednosni izvori iz Istočne Afrike nagoveštavaju da su izraelski vojni timovi već posećivali bazu i da bi mogli da je iskoriste kao postrojenje za izvođenje operacija u Jemenu. „Izrael ima mnogo toga da ponudi Somalilandu u pogledu bezbednosti, uključujući i potencijalno raspoređivanje vojnih snaga“, kaže Širi Fajn-Grosman, rukovodilac Instituta za izraelsko-afričke odnose.
Dodatno, delegacija AFRIKOM-a, američke afričke komande, često posećuje ovo mesto. General Dagvin Anderson, koji je na čelu Afrikoma, bio je na berberskoj pisti 1. decembra 2025. godine. SAD nisu prikrivale svoju želju da pronađu alternativu Džibutiju, gde se američka baza nalazi neugodno blizu prvoj kineskoj prekomorskoj vojnoj bazi koja je otvorena 2017. godine. Štaviše, Džibuti ne dopušta SAD da izvode napade na Jemen sa džibutske teritorije, plašeći se odmazde Huta. Sa druge strane, Somaliland bi mogao biti spreman na kompromis po ovom pitanju, u želji da po svaku cenu dobije diplomatsko priznanje Vašingtona.
Izvor: Le Monde.fr
