Пише: Јанис Варуфакис
Говор који нисам могао одржати јер је њемачка полиција упала у Берлину како би разбила наш Палестински конгрес (у стилу 1930-их) прије него што сам могао да се обратим. Процијените сами какво друштво Њемачка постаје када њена полиција забрањује сљедеће ријечи:
Пријатељи,
честитам и од срца хвала што сте овдје, упркос претњама, упркос оклопној полицији испред овог мјеста, упркос мноштву њемачке штампе, упркос њемачкој држави, упркос њемачком политичком систему који вас демонизује зато што сте овдје.
“Зашто Палестински конгрес, господине Варуфакис?”, питао ме је недавно њемачки новинар? Јер, као што је Ханан Ашрави једном рекла: “Не можемо се ослонити на ућуткане да нам говоре о својој патњи.”
Данас је Ашравијем резон постао депресивно јачи: зато што се не можемо ослонити на ућуткане који су такође масакрирани и изгладњели да нам говоре о масакрима и гладовању.
Али постоји и други разлог: зато што су поносни, пристојни људи, народ Њемачке, вођени опасним путем до бездушног друштва јер су натјерани да се придруже још једном геноциду који је извршен у њихово име, уз њихово саучесништво.
Нисам ни Јеврејин ни Палестинац. Али ја сам невјероватно поносан што сам овдје међу Јеврејима и Палестинцима – да спојим свој глас за мир и универзална људска права са јеврејским гласовима за мир и универзална људска права – са Палестинским гласовима за мир и универзална људска права. Бити заједно, овдје, данас, доказ је да суживот није само могућ – већ да је овдје! Сада.
“Зашто не јеврејски конгрес, господине Варуфакис?”, упитао ме исти њемачки новинар, умишљајући да је паметан. Поздравио сам његово питање.
Јер ако је и један Јеврејин угрожен, било гдје, само зато што је Јеврејин, ја ћу носити Давидову звијезду на реверу и понудити своју солидарност – без обзира на цијену, шта год да је потребно.
Дакле, да будемо јасни: да су Јевреји нападнути, било гдје у свијету, ја бих био први који би се кандидовао за Јеврејски конгрес у којем бисмо показали нашу солидарност.
Слично, када Палестинци буду масакрирани зато што су Палестинци – под геслом да су морали бити мртви и Палестинци… Хамас – Ја ћу носити своју кефију и понудити своју солидарност без обзира на цијену, шта год да је потребно.
Универзална људска права су или универзална или не значе ништа.
Имајући то на уму, одговорио сам на питање њемачког новинара са неколико својих:
• Да ли се два милиона израелских Јевреја, који су прије 80 година избачени из својих домова у отворени затвор, још увијек држе у том затвору на отвореном, без приступа вањском свијету, са минималном количином хране и воде, немају шансе за нормалаан живот, путовања било гдје, уз периодично бомбардовање ових 80 година? Не.
• Да ли окупациона војска намјерно изгладњује израелске Јевреје, а њихова дјеца се грче на поду и вриште од глади? Не.
• Постоје ли хиљаде јеврејске рањене дјеце без преживјелих родитеља која пузе кроз рушевине онога што су некада били њихови домови? Не.
• Да ли израелске Јевреје данас бомбардују најсофистициранији авиони и бомбе на свијету? Не.
Проживљавају ли израелски Јевреји потпуни екоцид оно мало земље коју још увијек могу назвати својом; не остаје нити једно дрво испод којег могу тражити хлад или чије плодови могу окусити? Не.
• Да ли су израелску јеврејску дјецу данас убијали снајперисти по наређењу неке државе чланице УН? Не.
• Да ли оружане банде данас истјерују израелске Јевреје из њихових домова? Не.
Да је одговор на било које од ових питања потврдан, данас бих учествовао на Конгресу јеврејске солидарности.
Пријатељи,
Данас бисмо вољели да имамо пристојну, демократску, међусобно уважавајућу дебату о томе како донијети мир и универзална људска права за све, Јевреје и Палестинце, бедуине и хришћане, од ријеке Јордан до Средоземног мора, људима који мисле другачије од нас.
Нажалост, цијели њемачки политички систем је одлучио да то не дозволи. У заједничкој изјави која укључује не само ЦДУ-ЦСУ или ФДП већ и СПД, Зелене и, што је невјероватно, два лидера Дие Линкеа, њемачки политички спектар удружио је снаге како би осигурао да таква цивилизована дебата, у којој се можемо не слагати, никада не буде одржана у Њемачкој.
Кажем им: Хоћете да нас ућуткате. Да нас забрани. Да нас демонизује. Да нас оптужују. Зато нам не остављате другог избора него да на ваше смијешне оптужбе одговоримо властитим рационалним оптужбама. Ви сте изабрали ово. Не ми.
• Оптужујете нас за антисемитску мржњу
Оптужујемо вас да сте најбољи пријатељ антисемита изједначавајући право Израела да почини ратне злочине са правом израелских Јевреја да се бране.
• Оптужујете нас да подржавамо тероризам
Оптужујемо вас да изједначавате легитимни отпор држави апартхејда са злочинима над цивилима које сам увијек и увијек осуђивао, ко год их починио – Палестинци, јеврејски насељеници, моја породица, било ко.
Оптужујемо вас да нисте препознали дужност народа Газе да сруше Зид отвореног затвора у који су били затворени 80 година – и да изједначавате овај чин рушења Зида срама – који се више не може бранити него што је био Берлински зид – са терористичким актима.
• Оптужујете нас да банализујемо Хамасов терор 7. октобра
Оптужујемо вас да банализујете 80 година израелског етничког чишћења Палестинаца и подизања оклопног система апартхејда широм Израела и Палестине.
Оптужујемо вас да банализујете Нетањахуову дугорочну подршку Хамасу као средство за уништавање рјешења о двије државе за које тврдите да га подржавате.
Оптужујемо вас да банализујте невиђени терор који је израелска војска покренула на народ Газе, Западне обале и Источног Јерусалима.
Оптужујете организаторе данашњег Конгреса да нас, цитирам, “не занима причање о могућностима мирне коегзистенције на Блиском истоку у позадини рата у Гази”. Јесте ли озбиљни? Јесте ли полудјели?
Оптужујемо вас да подржавате њемачку државу која је, након Сједињених Држава, највећи добављач оружја које Нетањахуова влада користи за масакрирање Палестинаца као дио Великог плана да учините немогућим рјешења о двије државе и мирну коегзистенцију између Жидова а Палестинци.
Оптужујемо вас да никада нисте одговорили на релевантно питање на које сваки Њемац мора одговорити: Колико палестинске крви мора протећи прије него што се опере ваша, оправдана, кривица за Холокауст?
Дакле, да будемо јасни: ми смо овдје, у Берлину, с нашим Палестинским конгресом јер, за разлику од њемачког политичког система и њемачких медија, осуђујемо геноцид и ратне злочине без обзира на то ко их чини. Зато што се противимо апартхејду у земљи Израел-Палестина, без обзира ко има предност – баш као што смо се противили апартхејду на америчком југу или у Јужној Африци. Зато што се залажемо за универзална људска права, слободу и једнакост међу Јеврејима, Палестинцима, бедуинима и хршћанима у Древној земљи Палестини.
И да будемо још јаснији у питањима, легитимним и злоћудним, на која увијек морамо бити спремни одговорити:
Да ли осуђујем злочине Хамаса?
Осуђујем сваки злочин, ко год да је починилац или жртва. Оно што не осуђујем је оружани отпор систему апартхејда који је осмишљен као дио спорогорућег, али неумољивог програма етничког чишћења. Другачије речено, осуђујем сваки напад на цивиле, а истовремено славим свакога ко ризикује живот да би РУШИО ЗИД.
Зар Израел није био укључен у рат за самоодржање?
Не није. Израел је нуклеарно наоружана држава с можда технолошки најнапреднијом војском на свијету и мноштвом америчке војне машинерије која јој стоји иза леђа. Не постоји симетрија с Хамасом, групом која може нанијети озбиљну штету Израелцима, али која нема никакав капацитет да порази израелску војску, па чак ни да спријечи Израел да настави спроводити спори геноцид над Палестинцима у оквиру система апартхејда који је подигнут уз дугогодишњу подршку САД и ЕУ.
Зар Израелци немају оправдани страх да Хамас жели да их истријеби?
Наравно да имају! Јевреји су претрпјели холокауст којем су претходили погроми и дубоко укорењени антисемитизам који је прожимао Европу и Америку вјековима. Сасвим је природно да Израелци живе у страху од новог погрома ако израелска војска попушти. Међутим, намећући апартхејд својим сусједима, третирајући их као подљуде, израелска држава потпирује ватру антисемитизма, јача Палестинце и Израелце који само желе да униште једни друге и, на крају, доприноси ужасној несигурности живљењу Јевреја у Израелу и дијаспори. Апартхејд против Палестинаца је најгора самоодбрана Израелаца.
Шта је са антисемитизмом?
То је увијек јасна и присутна опасност. И то мора бити искоријењено, посебно у редовима глобалне љевице и Палестинаца који се боре за палестинске грађанске слободе – широм свијета.
Зашто Палестинци не остваре своје циљеве мирним средствима?
Пробали су. ПЛО је признао Израел и одрекао се оружане борбе. И шта су добили за то? Апсолутно понижење и систематско етничко чишћење. То је оно што је изњедрило Хамас и уздигало га у очима многих Палестинаца као једину алтернативу спором геноциду под израелским апартхејдом.
Шта сада треба учинити? Шта би могло донијети мир у Израел-Палестину?
• Тренутни прекид ватре.
• Ослобађање свих талаца: Хамаса и хиљада које држи Израел.
• Мировни процес, у оквиру УН, подржан од стране међународне заједнице да оконча апартхејд и да заштити једнаке грађанске слободе за све.
• Што се тиче онога што мора замијенити апартхејд, на Израелцима и Палестинцима је да одлуче између рјешења с двије државе и рјешења јединствене федералне секуларне државе.
Пријатељи,
овдје смо јер је освета лијени облик туге.
овдје смо да промовишемо не освету, већ мир и суживот широм Израела и Палестине.
овдје смо да кажемо њемачким демократама, укључујући наше бивше другове из Дие Линкеа, да су се довољно дуго покривали срамотом – да двије неправде не чине једну правду – да допуштање Израелу да се извуче са ратним злочинима неће побољшати насљеђе њемачких злочина над јеврејским народом.
Мимо данашњег Конгреса, ми смо дужни, у Њемачкој, да промијенимо разговор. Дужни смо да убиједимо огромну већину пристојних Њемаца да су универзална људска права оно што је важно. То никад више значи никад више. За свакога, Јеврејина, Палестинца, Украјинца, Руса, Јемена, Судана, Руанде – за свакога, свуда.
У том контексту, са задовољством могу најавити да ће њемачка политичка странка ДиЕМ25 МЕРА25 бити на гласачком листићу на изборима за Европски парламент у јуну који слиједе – тражећи глас њемачких хуманиста који жуде за чланом Европског парламента који представља Њемачку и прозивајући ЕУ за саучесништво у геноциду – саучесништво које је највећи европски поклон антисемитима у Европи и шире.
Поздрављам вас све и предлажем да никада не заборавимо да нико од нас није слободан ако је неко од нас у ланцима.
Извор: ПЦНЕН
