Пише: Атанас Ступар
Црногорске мајске ватре (ватромети) могу бити еуфорично-тријумфалистичке и острашћено-осветничке природе. Могу подстаћи на сумње. Могу изазвати подозрења и страхове. Могу се доживјети као присила и сегрегација.
Ватрене и покисле прославе 20 година државне независности Црне Горе и све што је с њима повезано заслужују дубљу социолошку анализу.
У блажем облику мајска дешавања би могли окарактерисати као еуфорично или контрапродуктивно враћање у доба пубертета.
Као млади палили смо мајске ватре. То је трајало једну ноћ. Сада су се мајске ватре запалиле у нама самима. Горе већ 20 година. Неко се труди да мајске ватре распаљује што жешће, неко покушава да их занемари, заобиђе и продужи даље, неко остаје равнодушан на њих, некога иритирају па почиње да им контрира паљењем својих ватри.
У строжијој оцјени мајска дешавања би могли назвати афирмацијом нове догме и увођењем присилног патриотизма.
Лијепо је када се љубав према домовини заснива на узајамности, на поштовању права и једнакости, разумном погледу на друштво и правичној расподјели одговорности за његова како лијепа тако и ружна лица. Лоше је када се љубав према домовини с једне стране идеализује као канон а с друге стране утјерује сировом силом као војна обавеза, обука и дрил.
У Црној Гори Догма и Присилни патриотизам имају своје развојне фазе.
У младости се патриотизам подразумијевао. Није било потребе за присилом. Ницао је из радости живљења и дружења, љепота природе, безбрижности, заједништва, пријатне узбуђености сјутрашњицом. Догму нијесмо примећивали ваљда зато што је остала пасивна и ограничена давно означеним координатама.
Сазријевањем смо све више и потпуније постајали друштвена бића. Развијали смо сумњу и стицали слободна увјерења. Свој нови свијет супротстављали смо старом свијету. Акумулирали смо искуства која су разобличавала преварни патриотизам. Суочавали смо се са његовим многобројним лажима, лицемјерствима чак и ступидностима. Нијесмо имали ни воље, ни храбрости да га игноришемо или исмијавамо што не значи да смо постали имуни на начин како се с патриотизмом у држави манипулисало.
Свједочили смо управо ономе што је Виљем Шекспир давно записао у свом 66 сонету. И ми смо попут Барда из Ејвона својим очима у својој држави видјели што и он у своје вријеме. А видјели смо:
„Заслужног како биједно проси
И ниткова што се богато кинђури
И оданост како понижења сноси
И златна одличја на погрешном врату
…И снагу страћену неспособном влашћу“
Упркос свему што видјесмо и доживјесмо наш патриотизам је опстајао све до једне уре.
Та је ура откуцала када власт одлучи да природна стања ума и осјећања према земљи подреди грубој политичкој репресији. Тој присили је претходио референдум на коме се 55,5% становништва изјаснило за једну врсту патриотизма, а 44,5 % становништва за другу врсту патриотизма. Власт је ону другу врсту патриотизма прогласила издајством. Од 2006. године на овамо челници ДПС-а ама баш никада нијесу пропустили ни једну једину прилику да нешто мање од половине становника државе Црне Горе назову издајницима. Тиме су у име лакоће владања унутар друштва свјесно производили све већа трвења, заваде и сукобљавања.
Уљуљкана новом славодобитношћу и бахатошћу, те старом необјективношћу и пристрасношћу седмодеценијска власт је пребрзо и несмотрено покушала да превазиђени комунистички поредак замијени новим. У новом поретку црногорству је намијењена улога комунистичке идеологије уз тенденцију да држава на челу с партијом задржи механизме једноумља и искључивости све до једног.
Таква проста супституција није успјела. Језиком хемије речено није се добило ново стабилно једињење. Напротив. Дошло је до распада друштва на појединачне компоненте. Као што се спектрометријом детектују елементи тако се пописом становништва детектовао суштински састав Црногорског друштва.
Велики дио тог састава остао је под сталним притиском и присилом идеологије. Свака присила па и ова са обавезујућим патриотизмом и догмом рађа отворени или прећутни отпор који иде од интимног презрења до депресија и фрустрација.
Нормално је да у таквој атмосфери мајске ватре (ватромети) различито сијају “правим” и “неправим” житељима такозване грађанске Црне Горе.
