Зато, колико год тешко и неизвјесно било вријеме пред нама, имамо један велики дуг и обавезу према њему: да се не плашимо и да не будемо малодушни. Ако се сматрамо сљедбеницима онога што је он оставио

Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
На данашњи дан, прије три године, умро је митрополит Амфилохије. Све још детаљно и убедљиво подсјећа на његово присуство, да бисмо имали свијест о његовом одласку, па и ове три године (бар мени) личе на некаква три мјесеца, откад није ту међу нама.
Дубоко је заправо бразду, па нема никаквог разлога да сумњамо у тековине онога што је он предузео, и куда нас је запутио. Страхови јесу природни и очекивани, али овај првосвештеник нас је хранио неочекиваним стварима.
Зато, колико год тешко и неизвјесно било вријеме пред нама, имамо један велики дуг и обавезу према њему: да се не плашимо и да не будемо малодушни. Ако се сматрамо сљедбеницима онога што је он оставио.
До читања у сљедећем броју….
