Данашњом изјавом како, практички, Црна Гора не може бити демократска и проеуропска без њега и ДПС-а, Ђукановић је показао да су новци које је направио са Брковићем, Душком К, Цанетом, Статисом, Алијевим, Дерипаксом и Бемаксом ( мјерено стотинама милиона еура и долара) важнији од Црне Горе, њених грађана и њихове садашњости и будућности.
Осим тога, изледа да је понешто научио преговарајући са Кинезима – о ауто путу успјешно по њега, (погледајте зараде Бемакса гдје је он “неформални власник” преко Роћена ) и неуспјешно, Руднику Угља и Термоелектрани Пљевља јер је по ријецима Предсједника Кинеске Полy корпорације, “ брат Ацо” тражио превише – па зна како је све, наиме, пропаганда. Тако покушава и данас да се представи фаворитом Запада преко све мањег броја папига које има.
Он тај Запад лаже од једног новембарског четвртка 1999 у мојој кући и испред више свједока, када је Замјенику Савјетника за Националну Сигурност САД-а обећао како неће отићи на суботњи сусрет са једним женевским банкаром – а, отишао је – који је, тада, био на свим америчким црним листама прања новца, до момента када је, доста година касније, отишао у почасну, опроштајну посјету САД-у, када му је тадашња шефица Стејт Департмента, Хилари Клинтон приредила опроштајни говор као америчком савезнику у косовској кризи 1999.
Тада је њој и Америци, Западу, обећао да напушта политички живот једном за свагда. Вратио се. Требало је, даље, чувати новце и своју властиту слободу. Вјечита глад продавача честитки из улице Слободе за новцем, угледом, женама које није могао прије тога имати, таштине какве само могу имати лоши студенти још грђих факултета, наставио је водити Црну Гору према једном једином циљу: увећавању свог позамашног cash and equity рачуна. Еуропа и САД (осим протоколарних сусрета који се нису могли избјећи) нису више хтјели са њим за исти стол.
Постао је проблем на путу интеграције ка ЕУ са највећом клептокрацијом коју је створио по глави становника икада виђеном на еуропским дужинама и ширинама. Ишао је и корак даље: омогућио је да Црна Гора постане Колумбија на Балкану. У продужетцима те текме створио је copy-paste својој власти у ЦГ, у Србији како би заштирио своја два партнера у трговини недозвољеним робама. Финанцирао је и подржавао Вучића, који има брата “Ацу”, sorry Андреја и који је такођер гладан. Јако гладан.Тиме је постао озбиљна сметња Западу.
И Запад је помислио – додуше, не тако жестоко као ја у метафори – да је и пјешивачко магаре боље од њега. Остао му је , сада, Лајчак, кога је наслиједио од Франтишека Липке, кога је, Липку, опет “одрађивао” покојни Вукашин Мараш некада као КОС-овац, а касније кап шеф Милове Удбе, и два члана Предсједништва БИХ које су му, опет, одрадили Тамарица, Мула Љубо са два опскурна партнера са Твирера и Сенад Пећанин.
(Ако заборавимо да је бивши послодавац Зорана Милановића Рама, премијер Албаније, замолио Предсједника РХ да га прими што је, показат ће се, бити велика грешка.) То је СВА “Еуропа” коју Мило Ђукановиц данас има. Црној Гори нема напретка док тај човјек има било какву политичку улогу у њој. Он и Вучић два су највећа политичка и сигурносна проблема Балкана, данас. То зна и Брисел, и Париз, и Берлин , и Лондон, и Вашингтон.
Ратко Кнежевић
Извор: Фејсбук