Visokopreosvećeni Mitropolit australijsko-novozelandski g. Siluan, objavio je putem zvanične „Fejsbuk“ stranice Mitropolije australijsko-novozelandske SPC, tekst povodom najavljene eksploatacije litijuma u dolini Jadra, u kome izražava mišljenje da „treba gledati ono šta je dugoročno dobro za našu zemlju“, jer veruje „da postoji prostor za ulaganje u projekte manje invazivne i opasne po ekologiju i životnu sredinu u Srbiji“. „Nama je priroda data na razumno korišćenje, a isto tako i na čuvanje od lošeg gazdovanja i prekomerne eksploatacije, odnosno zloupotrebe“ kaže Mitropolit Siluan u tekstu, koji toplo preporučujemo da u celosti pročitate u nastavku:
Čitajući i slušajući javnu raspravu po pitanju eksploatacije litijuma u dolini Jadra, kao i stručne analize, od kojih mnoge ukazuju na potencijalni i veliki ekološki rizik za Božiju tvorevinu: životnu sredinu, prirodu, podzemne vode, reke i njive, a pre svega za živote ljudi i dece, smatramo da ne postoji ni studija, ni garancija, ni količina novca koja bi opravdala ovakvu rizičnu ‘investiciju’.
Vladika Grigorije: Srbi na Kosovu za mene su zalog, seme za budućnost
Smatramo da treba gledati ono šta je dugoročno dobro za našu zemlju. Verujemo da postoji prostor za ulaganje u projekte manje invazivne i opasne po ekologiju i životnu sredinu u Srbiji.
Srbija, koja je bogata šumama, izvorima i podzemnim vodama, (čega je sve manje na planeti imajući u vidu zagađenost i prekomerne eksploatacije), Srbija koja je blagoslovena plodonosnom zemljom, njivama, oranicama i šumama treba da iskoristi pun potencijal svoga poljoprivrednog bogatstva, da se ožive naša sela koja se gase.
Australija je kontinent, sa mnogim prirodnim rudama i bogatstvima, koja ima oko 350 aktivnih rudnika i koja je najveći proizvođač litijuma u svetu. Međutim, Australija je većim delom nenaseljena i najveći deo rudnika se nalaze upravo u pustinjiskim, nenaseljenim predelima. Naravno postoje i zagađenja u Australiji i pored svih svetskih ekoloških standarda koji se primenjuju, a pitanje je, koliki je tek rizik za teritorijalno malu zemlju kao što je Srbija?
Treba znati, da je jedna od prvih dužnosti (zapovesti) koju je čovek dobio od Gospoda kada ga je postavio u Edemskom vrtu bila, pored korišćenja dobara vrta da se ujedno i brine o njemu. „I uzevši Gospod Bog čovjeka namjesti ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga čuva“ (1Moj. 2,15).
Prema tome, nama je priroda data na razumno korišćenje, a isto tako i na čuvanje od lošeg gazdovanja i prekomerne eksploatacije, odnosno zloupotrebe.
Nažalost, imajući gorko iskustvo dosadašnjeg Evro-atlanskog mesijanizma, njegovih dušebrižnika i ‘humanista’, a isto tako i studije i već postojeća loša iskustva u svetu sa ovakvom vrstom eksploatacije, smatramo da Srbija ne bi smela da ugrozi svoju životnu sredinu, a isto tako da postane nečija rudarska kolonija, ili još gore: deponija.
