Episkop Nikolaj Velimirović: “Najveći srpski greh, onaj iz koga kasnije proizlazi sve zlo, sva strava i užas naše istorije i svakodnevice, jeste nestrpljenje.”
Obično, malo, svakodnevno, tobože bezazleno nestrpljenje. Ono je naš najveći, najteži, onaj originalni greh. Prauzrok svega što ćemo kasnije upropastiti, izdati, uništiti, oskrnaviti, odbaciti, zaboraviti… Kao i uvek, najkomplikovanija pitanja zahtevaju one najjednostavnije odgovore. Koji su, pokazalo se, često i jedini pravi. Jer nestrpljenje nije suprotnost „strpljenju”, već mudrosti.
Nestrpljenje je očito pokazani nedostatak vere u Boga i u sebe. Nestrpljenje je malodušje i maloverje.
Nestrpljenje je uzrok svakom razočaranju.
Nestrpljenje je pobuna protiv onoga “neka bude volja Tvoja”.
Nestrpljenje je početak svakog kraja.
Nestrpljenje je ono samoubilačko srpsko “buntovništvo bez razloga”.
Nestrpljenje je bezbožni otpor svemu onome što ne razumemo.
