На почетку званичне посјете Србији, премијера Здравка Кривокапића је дочекао потпредсједник Владе Србије и министар за пољопривреду Бранислав Недимовић, како медији наглашавају „и то у фармерицама“. Претходно је Кривокапић добио позив од премијерке Србије Ане Брнабић.
Овдје је корисно раздвојити неколико ствари.
Прво, мишљење опозиције (која се прва огласила) на ову тему уопште није битно. Разлог је једноставан: они су имали унапријед спремљена саопштења за све опције. Да је Кривокапић дочекан са највишим државним почастима, ДПС и СДП би казали „ево доказа да је њихов човјек“ и поновили неку од својих фраза о „српском свету“. Пошто је дочекан како јесте, одабрали су други наратив „ово је доказ да Србија понижава Црну Гору“. Дакле, њихова мишљења на ову тему су потпуно ирелевантна јер су у сваком случају искључиво пропагандистичка.
Друго, могу се прочитати коментари на бројним мјестима, да „Кривокапић бољи дочек није ни заслужио“, прије свега због односа према Србији и Србима у Црној Гори. Можемо о томе дискутовати, можемо и дати за право оваквим утисцима и оцјенама. Можемо чак и додати, да је „државнички“ дочекан онолико колико се „државнички“ односи у својој држави у којој потпуно игнорише чињеницу да нема подршку парламентарне већине. Ипак, све то, упућује на питање: Зашто је онда позван у званичну посјету од стране премијерке Србије?
Дакле, може се дискутовати о заслугама иако то није примарни фактор у дефинисању протокола, али нас прича о заслугама може довести до питања на основу којих заслуга су онда Душко Марковић и Мило Ђукановић дочекани својевремено пригодније него што је то случај са Здравком Кривокапићем данас. Оцјене одређених аналитичара да је ово учињено у намјери да режим Александра Вучића не наруши односе са Србима у ЦГ и њиховим политичким представницим можда су основане. Ипак, питање о разлозима позивања Кривокапића у посјету, у сред политичког расплета у ЦГ, остаје исто.
Лука Радоњић
Извор: Фејсбук
