Piše: Miša Đurković
Godišnja zasedanja Valdajskog kluba, koja traju već više od dve decenije, postala su jedan od najvažnijih događaja za razumevanje pravaca u kome se savremeni svet kreće. Ove godine, događaj, koji se obično odvija u oktobru, namenski je pomeren na početak novembra, da bi se sačekali rezultati američkih predsedničkih izbora. I to se pokazalo kao pun pogodak i za organizatora, ali i za glavnog gosta čijim se nastupom i susretom sa učenicima događaj završava. U pitanju je predsednik Rusije Vladimir Putin.
Valdaj je osnovao Sergej Karaganov, koji je i ove godine bio jedan od značajnijih učesnika, ali poslednjih godina sistem vodi Andrej Bistricki, uz izvanrednu ekipu ljudi, među kojima je i Fjodor Lukjanov, koji moderira Putinov nastup. Klub koji je ranijih godina bio daleko više usmeren kao izgradnji mostova sa zapadnim svetom, pa je npr. Džon Miršajmer više puta gostovao na sesijama, poslednjih godina upadljivo sledi pravac evroazijstva, odnosno BRIKS-ove vizije izgradnje novog multipolarnog sveta.
Ove godine skup se održao pod nazivom: Na kojim osnovama do trajnog mira: zajednička bezbednost i jednake mogućnosti za razvoj u 21 veku. Skupu je prisustvovalo ne više od 130 eksperata koji su najpre radili u deset vrlo zanimljivih sesija, usmerenih na konkretne aktuelne probleme. Zatim su sledile tri sesije sa vodećim ljudima državne uprave. Najpre je gostovao potpredsednik vlade Aleksandar Novak koji je detaljno pričao o ekonomskim rezultatima, načinima na koji su preorijentisali privredni život ka BRIKS svetu, uticaju sankcija itd. Usledila je spoljnopolitička sesija sa ministrom Lavrovim da bi taj dan bio zatvoren susretom sa Maksimom Oreškinom čije ime treba zapamtiti. Radi se o zameniku šefa kabineta predsednika Rusije, koji je demonstrirao ogromno terensko poznavanje savremenog sveta, koje seže od demografije do poljoprivrede, bankarstva i bezbednosti.
Poslednji dan je započeo sesijom na kojoj su učesnici izvršili evaluaciju ovogodišnjeg rada i davali predloge za teme, poboljšanja i razvoj čitavog projekta. Posle toga ostala je još kruna događaja, susret sa predsednikom Putinom.
Radne sesije su bile veoma zanimljive i produktivne. Pomenimo panele posvećene aktuelnim ratovima na Bliskom Istoku i u Ukrajini sa ozbiljnim ekspertima sa terena i vrlo suprotstavljenim mišljenjima oko prospekta i mogućnosti završetak ratova. Autor ovog teksta učestvovao je na sesiji o razumevanju pojma civilizacija i o mogućnostima da se od hantingtonovskog sukoba civilizacija kreće ka nekoj vrsti tolerancije ili čak i simfonije. Učestvovali su još i britanski profesor sa Kenta Ričard Sakva, zatim sjajan indijski ambasador Venkateš Varma, iranski profesor međunarodnih odnosa iz Teherana Kajhan Barzegar i ruski profesor Lomanov, njihov stručnjak za Kinu. Bilo je i zanimljivih panela o klimatskim promenama i o borbi za jednake mogućnosti razvoja, zatim o informacionim ratovima i manipulacijama, ali i o ideji globalnog juga i „svetske većine“, dakle nezapadnog sveta.
Verovatno najzanimljiviji bio je panel posvećen veštačkoj inteligenciji, pitanju kome je ove godine nesumnjivo dat prioritet. Na njemu su govorili predsednik japanske Sasakava fondacije, gospodin Sunami i Ruslan Jusunov, osnivač vrlo važnog ruskog Kvantum centra. Uz ekspertizu Indijca Arvinda Gupte, jednog od osnivača interneta, dobili smo ogroman uvid u tendencije na ovom polju. Ključna poruka je bila da su digitalni podaci nova nafta, dakle najvažnija roba u ovom veku i da se pomoću regulacije moramo braniti od velikih pre svega zapadnih Big Tek kompanija koje ovu robu uzimaju za džabe i bez ikakvih obzira pljačkajući i koristeći tržišta drugih zemalja i kultura. U isto vreme zahvaljujući toj svojoj prednosti, oni najbrže hrane i razvijaju svoje modele VI. No primećeno je da zapadni najrazvijeniji sitemi već uveliko u svoj rad učitavaju vrlo vidljive levoliberalne ideološke predrasude, koncepte i načine na koji prerađuju tekstove. Stoga se očekuje borba za punu suverenizaciju na ovom polju i to da sve velike kulture i civilizacije razvijaju sopstvene sisteme veštačke inteligencije. Sunami je izneo predviđanje da će se vremenom prevoditi sa jednog VI sistema na drugi.
Ova tema je dobila toliki značaj da je sesija sa Putinom započela sa izveštajima o VI koji su predstavili Jusunov i Gupta. Tek zatim su sledili izveštaji o multipolarizmu i o globalnim ekonomskim i socijalnim problemima. Susret sa njim započeo je oko osam uveče polučasovnim referatom u kome se dotakao najvažnijih izazova i pre svega sukoba sa NATO-om i sa „kolektivnim zapadom“. Posle toga su sledili pomenuti izveštaji, a zatim razgovor sa učesnicima skupa. Naravno pitanja su morala da budu poslata ranije i gospodin Lukjanov je birao kome će dati reč. Putin je ostao skoro do ponoći, sve vreme potpuno koncentrisan, fokusiran, suvereno vladajući pozornicom u tehničkom smislu. Naravno samopouzdanje su mu itekako ulivale vesti iz Amerike, koje su sa druge strane izuzetno zabrinule kineske kolege. Sa Trampom fokus silazi sa Rusije i preseljava se na daleki istok jer Tramp Kinu vidi kao najvećeg izazivača i problem.
Bilo je izuzetno zanimljivo posmatrati kako radi protokol, ko gde sedi, ko dobija pravo da se obrati, zatim rad obezbeđenja koje je čitav dan bilo sa nam u hotelu. No pre svega je fascinantan način na koji su valdajci saželi i „sažvakali“ ono najvrednije što se čulo u prethodna tri dana, i to ugradili kako u Putinov govor, tako i u njegove odgovore na pitanja gostiju. Inače, niti mu se trese ruka, niti je bolestan. Kao čovek od 72 godine izvanredno je upravljao diskusijom i crtao pravce u kome će svet verovatno ići.
Na kraju pomenimo da je među učesnicima bilo fantastičnih, čuvenih ljudi poput Sergeja Karaganova ili Alekseja Milera iz Rusije, Paula Nogeire Batišta iz Brazila, gospodina Gupte predsednika Modiju bliske Vivekananda fondacije, profesora, diplomata, vlasnika i urednika medija poput Rodžera Kepela iz švajcarskog Veltvohea, ili Papakonstantinua iz Katimerinija.
Konačno, pokazan je ozbiljan interes da napravimo jedan Skup Valdaja u Beogradu i da dovedemo neka od ovih zaista značajnih imena i u našu zemlju.
