Четвртак, 26 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Мирослав Здравковић: Замена дугова Западу за дугове Кини и БРИКС

Журнал
Published: 6. јул, 2023.
Share
SHARE

Аргентина одлучила да доспелу обавезу према ММФ-у делом врати у специјалним правима вучења а делом у јуанима. Могућношћу да се доспели дугови враћају новим дуговима Кини уцењивачка моћ Запада слаби

Мирослав Здравковић у аргентинском дресу (Извор: Снимак екрана/Око РТС-а)

Почетак нове ере међународних политичких и економских односа

Почевши од 24. 2. 2022. Запад је запленом руске имовине уништио међународни економски систем какав је формиран у Бретон-Вудсу 1944. године. Уколико је могуће да колективни Запад заплени сву имовину војне, политичке и економске силе каква је Русија, шта око 150 преосталих земаља у којима живи 7 милијарди људи може да очекује (златна милијарда живи у ових 50-так русомрзаца са све сателитима – мада садашњи догађаји у Француској указују и да је ово људско злато кварљива роба)?

Урушавање овог глобалног система владања мањине над већином светског становништва почело је раније (заплена девизних резерви Венецуеле) или чак много раније (санкције СРЈ и заплена њених девизних резерви и остале имовине 1992), када је доминација тек успостављана.

Заплена руске имовине у развијеним земљама оставила је остатак света пред избором да се било којој од ових држава то исто догоди, или да полако крену да повлаче девизне резерве из САД-а и да мењају структуру спољних и јавних дугова. Већина је изабрала ову другу могућност.

Вест да је Аргентина одлучила да доспелу обавезу према ММФ-у делом врати у специјалним правима вучења а делом у јуанима показује да је овај процес бекства из система власти богатих земаља већ далеко одмакао. Размажено богаташко дерле је разбило скупу играчку па сиромашна дечица морају да из самог живота измишљају нове играчке (видети Бодлера: Играчка сиромаха).

Извор: Buenos Aires Times

У жељи да спасе аргентинску економију њен председник је ишао код Бајдена да га замоли да ММФ ублажи критеријуме и мере које примењује према Аргентини док је амерички председник похвалио ову јужну сиротицу да је, као и већина земаља у свету, осудила руску агресију на Украјину. Пошто се ближе избори у Аргентини, који ће бити у октобру ове године, власти ове земље су измолиле Бразил и Кину да повећају вредност отворених кредитних линија које ова земља користи. Сада су те кредитне линије искоришћене како би се вратиле обавезе према ММФ-у, а да при томе не троше и онако симболично мале преостале девизне резерве.

Могућношћу да се доспели дугови враћају новим дуговима Кини уцењивачка моћ Запада слаби, па не треба сумњати да ће се постепено смањивати број земаља које у УН осуђују Русију, а да ће се повећавати вероватноћа да ће се створити неке нове уједињене нације сиромашних земаља које ће се окупити око БРИКС-а или ШОС-а.

Кина својим директним инвестицијама и кредитима већ одлучујуће утиче на привредни раст великог броја земаља у Латинској Америци, Африци и Азији. Њену улогу ће све више појачавати Саудијска Арабија, УАЕ и друге земље са вишком новца који је раније био депонован у САД (петродолари), а сада ће све више да се користи за  раст моћи и утицаја ових земаља.

За квантификовање ових глобалних ломова неопходна је добра аналитика:

  • Колико су повећане девизне резерве сиромашних земаља у злату?
  • Колико су јавни дугови кренули да мењају повериоца?
  • Колики је раст удела јуана и осталих валута у међународној трговини, девизним резервама и прекограничним дуговима?

Не треба сумњати да ће у будућности бити све више вести попут ове: „Топи се број држава које признају независност Тајвана“

Наслов и опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 3. 7. 2023)

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Kурти даје инструкције партији – ширите гласине, када добијемо моћ да упрљамо руке и задржимо ванредно стање
Next Article Рајковић: Суђење прсту

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Драган Марковина: Јасна побједа деснице

Пише: Драган Марковина  Управо завршени избори у Хрватској, са пребројаним службеним резултатима скоро до краја…

By Журнал

Горан Даниловић: Црна Гора је земља чуда

Пише: Горан Даниловић ЂУРАШКОВИЋ ЈЕ ДУЖАН ДА ПОДНЕСЕ ОСТАВКУ ПА ДА ПРОТЕСТУЈЕ У Новом Саду…

By Журнал

Бинарни политички систем и нова опозиција: Случај Расела Бренда

Комичар је осуђен од стране медијских кућа а по налогу "дубоке државе". Бива јавно бичеван…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Како дрвеће мисли, прича и осјећа, и шта од њега можемо да научимо: Тајни живот и скривена моћ шума

By Журнал
Мозаик

За главног уредника Српске књижевне задруге изабран Никола Маринковић

By Журнал
Мозаик

Стејт департмент забринут због корупције у Црној Гори

By Журнал
МозаикНасловна 2ПолитикаСТАВ

Вели Д. Живковић: „Наше грешке су нас довеле до пораза“

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?