Мирослав Здравковић: Продуктивност рада у Србији у поређењу са развијеним и суседним земљама у 2024.

Пише: Мирослав Здравковић

Овде смо продуктивност рада дефинисали као однос између вредности БДП-а по куповној снази валута и укупног броја запослених лица, укључујући пољопривреду. У бази ММФ-а (World Economic Outlook Database, April 2024) постоје подаци о броју запослених само за 40 развијених или западних земаља, те су за Србију и суседне земље додати подаци о броју запослених из Анкета о радној снази за 2024. годину.

Број запослених на КиМ је потцењен, само 414 хиљада, док Црна Гора има 286 хиљада а С. Македонија 700 хиљада, што је утицало да има израчунат повољнији индикатор о продуктивности рада, а који није и реалан.

Највећу продуктивност рада, овако дефинисану, већу од САД, имају мале развијене земље и територије: Ирска, Макао, Кина, Сингапур, Норвешка и Луксембург. Испод САД на шестом месту следе Белгија, Тајван, Кина, Швајцарска, Данска и опет Хонг Конг, Кина. У овим резултатима је необично да су Италија и Француска земље са већом продуктивношћу рада од Немачке, али има ту још и других нелогичности.

Црногорска економија у успону, али уз изазове

На пример, изгледа невероватним да су Хрватска и Словенија испред Јапана по продуктивности рада, али Јапан је већ 34 године у економској стагнацији и по нивоу развијености превазишле су га готово све развијене земље. Сад је упоредив са Португалијом, Естонијом и Летонијом на дну листе развијених земаља.

Србија и Црна Гора имају готово идентичну продуктивност рада и тачно су на половини израчунате продуктивности за Немачку.

Мању продуктивност рада од Србије имају БиХ и Албанија од земаља у окружењу. Овај израчунати показатељ нам ништа не говори о продуктивности рада у односу на фонд радних часова, јер познато је да је радно време у развијеним земљама ЕУ битно краће од радног времена у Србији, Црној Гори и Турској.

Извор: Макроекономија