Четвртак, 12 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Мирослав Здравковић: СФРЈ у 1980: Ранг општина по стопи запослености и личним дохоцима по запосленом

Журнал
Published: 7. март, 2025.
Share
Фото: Пинк.рс
SHARE

Пише: Мирослав Здравковић

Просечан износ личних доходака (ЛД) по становнику у СФРЈ у 1980. износио је 24.135 динара, а по запосленом је износио 91.619 динара. Посматрано по становнику, од 471 општина само њих 128 је било изнад просечне вредности, а то је и логично јер су највећи градови са највећим бројем запослених и просечним зарадама били у врху листе. У тих 128 општина живело је 9.689.392 становника и имали су у просеку 38.283 динара по становнику од запослених у друштвеном сектору.

У преосталих 343 општина живело је 12.776.012 становника и њихов просечан приход од зарада био је 13.390 динара по становнику. Разлике су много мање код самих зарада: у просеку су износиле 91.585 динара, у томе у првој групи 101.453 динара, а у другој групи 75.632 динара.

Дакле, разлика у приходима од зарада по становнику била је много више последица стопе запослености становника у друштвеном сектору него разлике у просечним зарадама. Пођимо од стопа запослености. Просечна стопа запослености у СФРЈ износила је 26,3%: 5,9 милиона запослених на 22,5 милиона становника. Већу стопу запослености од просечне имало је 154 општина а мању преосталих 317 општина. У првих 50 општина према стопи запослености, осим словеначких и хрватских нашли су се Будва на 18. месту, Нови Сад на 22., Тузла на 27., Штип на 30., Београд на 33., Сарајево на 41, Ниш на 43., Цетиње на 44. и Титово Ужице на 48. месту.

На дну листе нашле су се општине из уже Србије, са КиМ и из БиХ. На листи нема ни једне општине из Словеније и Македоније, а из Црне Горе на листи је само Плав и из Хрватске само Дрниш.

Међу 50 општина са највећим просечним зарадама по запосленом чак 35 је било у Словенији и 7 у Хрватској.

Изненађује Обровац на 2. месту, иза Љубљане и овде сам пажљиво проверио податке, да бих потврдио ову чињеницу. Будва је на четвртом месту и овде је проверена тачност уноса података.

Након Будве, ван Словеније и Хрватске, следи Нови Сад на 15. месту, Београд на 29 (који је имао готово једнаке зараде као и Загреб), Котор на 31., Глоговац на 36 (проверено!), Панчево на 43., Посушје на 48. и Сарајево на 49. месту.

Од главних градова ван листе био је Титоград на 102. месту и Скопље на 145. месту.

Дно листе представља „шарениш“ општина из свих република и КиМ сем Словеније и АП Војводине.. Хрватску представљају општине Озаљ и Ластово. Из Црне Горе ту су Даниловград и Плав. Из Србије ван АП на листи су: Књажевац, Сурдулица, Бабушница, Медвеђа, Бојник, Бела Паланка, Титово Ужице[1],  Коцељева, Лебане, Димитровград, Власотинце и Гаџин Хан.

Из Македоније су: Неготино, Дебар, Берово, Кичево, Свети Никола, Брод, Виница, Крива Паланка и Валандово. Из КиМ ту су: Пећ, Косовска Каменица, Ђаковица, Гњилане, Дечани, Подујево Србица, Урошевац и Вучитрн на дну листе.

Из БиХ на листи су: Босанска Крупа, Лакташи, Гламоч, Шековићи, Босанска Дубица, Кисељак, Велика Кладуша, Невесиње, Србац, Шипово, Купрес, Груде, Сребреница и Читлук. Сиромаштво у бившој СФРЈ била је много равноправније распоређено у односу на изобиље.

[1] У Статистичком годишњаку је очигледна грешка јер је чист лични доходак привредних делатности 2.249,9 а ванпривредних 411,3 па је њихов збир 2.661,1 милиона динара, а не 1.661,1 како је одштампано. Исправка би дала просечан доходак од 93.427 динара у Титовом Ужицу, што би је га попело на 91. место ове листе.

Извор: Макроекономија

TAGGED:економијаМакроекономијаМирослав ЗдравковићСФРЈ
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Ненад Крајцер: Немци троше све више на одмор, највећи хит: Албанија
Next Article Владимир Ђукановић: Побуна Алавита у Тужној Сирији

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Филип Мириловић: Дигитална политика Аљбина Куртија

Пише: Филип Мириловић Када је почетком јануара посјетио гроб породице Јашари, предсједника Републиканске партије (регистроване…

By Журнал

 Космополитски и национални писац којим се можемо дичити

Народна библиотека "Радосав Љумовић" приредила је дводневни омаж Бориславу Пекићу Подгоричка Народна библиотека "Радосав Љумовић"…

By Журнал

Церовић би требало да у позној старости спозна да се инсистирање на подвалама и подјелама враћа као бумеранг

Вишедеценицијски инквизитор у области журналистистике и публицистике Рајко Церовић, овог пута се намјерио и увријежио…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Вук Јеремић: Бујање „осветничких група“: Од лова на педофиле до лова на вештице

By Журнал
Други пишуПрепорука уредника

Чекајући резултате пописа: Којим језиком је говорио Његош?

By Журнал
Други пишу

Србија, јун-јул 2024 – литијум, ЕКСПО и национални стадион

By Журнал
Други пишу

Слободан Рељић: Корупција као болест на смрт

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?