Пише: Миодраг Лекић
У праву је Словенац, званичник Европске Уније Марјан Шарац, који се изгледа више труди од нас да Црна Гора уђе у ЕУ, савјетом да не треба бити заробљеник историје.
Као је што је тачно да се у озбиљним државама повремено поставља, па и јавним, културним дебатама, питање:
Одакле долазимо, гдје смо сада, куда идемо?
Овдје је све компликованије јер ово питање и ако се постави одмах се множи на посебне народе. И ту неријетко иду, од кафане до академија, паралелне истине. Компликовано. Није било увијек тако.
Ово је била стратегија. Divide et impera. Тако се набоље влада. Зато се на пројекту озбиљно радило. И зато је био „успјешан.“ Тако је лакше ишло са најбитнијим пројектом – криминализације и утемељења ендемске корупције (дефиниција међународних званичника прије 15 година за прилике овдје).
Ухватио сам се јутрос можда тешке, ипак битне теме ове земље са (не)познатим последицама. А хтио сам само рећи да је на Жабљаку Црнојевић јединствен спој природе, историје, географије. У најкраћем фасцинантне љепоте.
Један литерални јунак Достојевског каже: „да ће љепота спасити свијет“. Узмимо да је тако.
Миодраг Лекић: Интелектуалац не смије бити равнодушан према друштву
Извор: Фејсбук/ Миодраг Лекић
