Пише: Милош М. Милојевић
Када се Американци буду данас расанили и како њихови изборни дужносници буду приводили пребројавање гласова крају у још неколико савезних држава сазнаће изван сваке разборите сумње да је нови амерички председник Доналд Трамп.
Фокс Њуз и Си-ен-ен обзнанили су Трампову победу у савезној држави Пенсилванија. Фокс Њуз закључио је ствар са Висконсином. Трамп добро стоји у још неколико држава и може се испоставити да ће боље проћи него на изборима 2016. године.
Ово је неизненађујуће изненађење. У САД је до изборног дана гласало око седамдесет милиона гласача, негде око половине укупног броја учесника на изборима. И уопште, и у превртљивим државама, било је уочљиво да удео гласача који се одређују као републиканци стоји добро док је удео демократа слабији. Слабије су демократе гласале и у њиховим тврдим упориштима, Атланти и Филаделфији. Једно уочиизборно истраживање јавног мњења уобичајено поузданог истраживача из Ајове дало је назнака да можда већина греши и да су трендови у Трампову корист варљиви. Очекивања америчких демократа су подгрејана.
Ствари су се могле обрнути на изборни дан. Међутим, предвиђања продемократских коментатора да су републиканци трошили своје резерве показала су се као промашена. Републиканци више гласају током изборног дана. Очекивања да ће велики број републиканаца гласати за демократског кандидата испоставила су се као пуста жеља. Рекламна кампања усмерена према женским гласачима у овој странци, због тобожњег удара на њихова права, промашила је циљ.
Демократе су покушале да питање доступности абортуса сместе у средиште своје председничке кампање. Међутим, упркос томе што је Врховни суд поништио преседан из 1973. у случају Ро против Вејда те питање одређивања правила о абортусу вратио законодавним телима савезних држава то за велики део глача једноставно није било довољно важно. По овој ствари савезне државе су жестоко раздељене, од крајње либералних на Источној и Западној обали до тврдо конзервативног америчког Југа.
Ствари стоје тако да би Трамп могао постати први републикански кандидат од Џорџа Буша млађег и председничких избора 2004. године – из доба крвавог и самоправедничког америчког тумарања по Блиском истоку – који не само да ће имати већину у скупштини изборника (где је потребно да добије више од 270 од 538 гласова изборника) већ и већину укупног броја гласова.
Очито је да Камала Харис није побудила демократску базу. Рат у Гази и Бајденова произраелска политика отуђили су један број гласача међу блискоисточним имигрантима – али не много, добар део Арапа у САД нису муслимани а добар део блискоисточних имиграната уопште нису ни Арапи. Гласна пропалестинска активистичка струја је малобројна.
Инфлација и имиграција одиграле су вероватно већу улогу. Кумулативна инфлација у САД последњих четири пет година је око двадесет одсто. Американци не воле скупе ствари. Међутим, Федералне резерве су политиком високих каматних стопа (ако се држимо макроекономске ортодоксије) срезале инфлацију која је сада нешто преко циљних два одсто. Но, испоставило се да Американци не воле ни скуп капитал.
Оно што Трампова база особито не воли јесте отворена јужна граница. Број регистрованих илегалних имиграната који је ступио на територију САД током Бајденове владе процењује се и на десет милиона. Приповести о Хаићанима у Охају и Венецуеланцима широм САД изнова и изнова су се понављале на Трамповим митинзима.
Републиканци су успели да поврате већину у Сенату. Додуше, не убедљиву. И имају добрих изгледа да сачувају своју већину у Представничком дому. Укупно, ово даје будућој влади широке могућности за законодавни рад, нешто што је Трамп имао на почетку свог претходног мандата. То се, због размимоилажења унутар републиканске странке, свело на питање колико срезати порезе. Биће то врло вероватно још једна тема на самом почетку рада и ове администрације.
Си Џеј Поликрониу: Избор између неолибералног фашизма и неолибералног статуса кво
Трамп је око себе окупио чудну екипу сарадника. Популисти, десничари разних опредељења, пацифисти, чак и некадашњи левичари. Немогуће је разабрати каква ће се политичка решења изродити из такве некохерентне скупине.
Промена трговинске политике и царинска баријера према Кини? Вероватно. Видећемо како и колико. Нека велика мировна иницијатива? Можда, зависно од Трампове усредсређености.
Овим изборима завршено је ново престројавање америчке политике. Лиз Чејни, ћерка Дика Чејнија, једног од архитеката можда најглупљег од свих глупих америчких ратова, нераздвојно је стајала уз Камалу Харис у последњим недељама кампање. Бил Клинтон, Барак и Мишел Обама, сви су били на окупу са некадашњим неоконзервативцима, перјаницама током свих председничких мандата председника из династије Буш. Џорџ Буш млађи, сада у позној доби, био је уздржан, заокупљен по свој прилици својим сликарских хобијем и, као стари паша из песме, својом вером.
С једне стране стајао је естаблишмент, са друге стране они који му се противе. Нема ту идејне доследности. Уништила ју је светска финансијска криза 2008. и политика Барака Обаме, посебно у његовом другом мандату. Расна политика смештена је у средиште политике Демократске странке. Америчка политика престала је да буде борба за поделу све већег колача већ утрка за што гласнију жалопојку о расној потлачености.
Ни политичка династија Клинтонових није без кривице. Трговински споразуми деведесетих, посебно онај о слободној трговини у Северној Америци, тешко су погодили радничку класу, најважнију базу Демократске странке још од када је Френклин Делано Рузвелт увео на мала врата социјалдемократију у САД а то потом запечатио мандат Линдона Џонсона.
Џесика Корбет: Да ли ће повлачење Роберта Кенедија помоћи Трампу?
Досадни избори, леви и десни центар који се периодично мењају постали су ствар прошлости. Није тако само у САД. У Британији су нови лабуристи раскрстили са уобичајеним бирачким телом своје странке. Кинески шок – још једна тековина Клинтонове трговинске политике – није за то најмање заслужан. У Европи су премијере Италије и Немачке који се мање памте од популарних фудбалера смениле медијски убедљиве технократе. Персоналистичка власт је њихов парњак на сиромашнијем европском Истоку.
Амерички избори су медијска фешта и борба унутар велике коалиције ко ће успети за релативно кратко време спроведе нешто од својих средишњих преокупација. Било би вредно стога пратити шта ће говорити Трамп и његови најближи сарадници током наредних неколико недеља.
Ако је Обама због своје медијске убедљивости добио два председничка мандата 2008. и 2012. године, зар би било поштено да Трамп, лице са неколико иконичних фотографија из последњих месеци прође слабије?
Када су посреди српске прилике, а то је оно што је у средишту занимања аутора ових редова, Бајденова администрација није била нарочито заинтересована за овдашње ствари. Било је пречих послова. Можда ће се Трампови сарадници вратити на замисли о Косову са краја његовој претходног мандата, а како ће се то уклопити у српска узмицања пред ЕУ у оквиру бриселског процеса остаје отворено питање.
И да, вероватно ће саградити онај хотел у Београду.
