Пише: Милош Лалатовић
Сигурно многи нијесу знали да су Југословени имали своју Лејди Гагу и Мадону, прије висе од четрдесет година. Вјероватно се питате ко су те даме? У вријеме кад су се појавиле са својим необичним стилом биле су забрањиване, нека од њих, али ипак популарне. Ријеч је о Александри Слађани Милошевић и Драгани Шарић или Беби Дол. И једна и друга никог нијесу остављале равнодушним. Посебно Слађана Милошевић. Она као да је обухватила и стил Нине Хаген, Мадоне, Лејди Гаге, Блонди, Џоан Џет, опет и висе од тога. Није ни чудо што је понијела епитет ‘‘принцезе југословенског рока“.
Слађана је почела значајно да се пробија већ 1974 године, да би 1979 године са пјесмом Амстердам“, оборила све рекорде својим музичко-визуелним способностима. Овом нумером је представљала Југославију на Евровизији те године. Иако једна од главних звијезда тадашњег новог таласа, она је ипак била , некако била као скрајнута. Као да јој је то био узак простор. Једнако добро је изводила и панк, хард рок, метал, до неких поп пјесмица. Има анегдота, кад је Слађана уписала ветеринарски факултет, да професорица на предавању није могла да се сконцентрише од Слађанине фризуре. На крају је и признала то, пошто није могла да скрене поглед са ње. Шокантна, женствена, оштра, мека, све је то Слађана.
Она је била мултиталентована, мултимедијална умјетница, несхваћена и од андерграунд колега тога времена. Као да су осјећали неку завист према њој. Њен брат Горан Милошевић, такође је значајно име југословенског рокенрола. Био је члан бенда ‘‘Генерација 5“, потом наставио соло каријеру. Па и он је попут сестре био скрајнут, ненаметљив.
Слађана је деведесетих живјела у Америци, бавила се банкарством. Када се вратила у Србију, учествовала је у пројекту ‘‘Песме изнад Истока и Запада“, на којем су учествовали многи познати рок бендови и музичари. Њена раније поменута колегиница Беби Дол је представљала Југославију, ону велику, последњи пут на Евровизији те 91. године са пјесмом ‘‘Бразил“.
Често наши народи и народности нијесу свјесни какве све људе су имали и имају, док се не појаве неки тамо свјетски познати са већ прекопираним или сличним стиловима наших.
Поред поменуте двије пјевачице обавезни су и Снежана Мишковић звана Викторија, сестре Мирјана и Маја Мијатовић из бенда Виа Талас, Марина Перазић, Денис и Денис, Тања Јовићевић из Октобра 1864, а посебно можда најзначајнија од свих југословенских њу вејвовки, али вјероватно и најтрагичнија је Маргита Стефановић, фамозна Маги. Перфектан ђак и студент, чега год да се дохватила била је у врху као данас Новак Ђоковић, мада нека ми опрости Новак, Маги је по мом и мишљењу многих на овај или онај начин била непоновљива, тако да је и Ђоковић мали у односу на њу.
Њена судбина је управо трагичнија због огромног успјеха на архитектонском факултету, гдје је освајала престижне награде, такође и на музичкој академији, гдје је као врхунска пијанисткиња требала да иде са чувеним Ивом Погорелићем у Москву. Не знам, не могу даље да причам о овој жени. Сувише и пресувише је тужно. Као да јој нека зла сила узела све и оставила је у биједи. Да, многи ће рећи сама је одабрала свој пут, сама је и крива. Можда, али сам се нагледао у животу сличних судбина, да могу рећи да је украдена срећа Маргити Стефановић Маги, али ће јој увјерен сам Бог то многоструко надокнадити иако овдје није више међу нама.
Дуг је пут до вјечности. Свима упокојеним дивама Царство Небеско, а свима које су још увијек међу нама да дуго квалитетно живе и раде.
