Cреда, 5 авг 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Милош Лалатовић: Раша Тодосијевић, тихи, велики човјек

Журнал
Published: 10. децембар, 2024.
Share
Раша Тодосијевић, (Фото: Горанка Матић/Данас)
SHARE

Пише: Милош Лалатовић

Ових дана је преминуо чувени српски и југословенски умјетник Драгољуб Раша Тодосијевић.  Један од првих тзв. нетрадиционалних умјетника окупљених око Студентског културног центра у Београду седамдесетих година прошлога вијека.

Иако, свјетски признати умјетник од младих дана, остао је у извјесној друштвеној изолацији.
Као што је Слободан Тишма у књижевности, Лазар Стојановић као режисер, Тодосијевић је спадао, такође, у групу вјечито неприлагођених умјетника и људи, који као да су одабрали усамљеништво као философију живота.

Рођен 1945.  године, у периоду кад се рат управо завршио, није се уклапао у стереотипне погледе социјалистичког система од младог узраста.  Тако, краће вријеме, парадоксално, уписује војну школу у Мостару, али убрзо се враћа у Београд гдје уписује курс цртања, да би се припремио за Академију ликовних умјетности.  И на истој се сусреће са окошталим ставовима професора и неуклапање у њихове стандарде умјетности и живота.  Раша је користио нетрадиционалне и нетрајне умјетничке материјале, што је у то вријеме  тадашње Југославије било потпуно неприхватљиво.  Без обзира на то, налази истомишљенике у Новом Саду, Загребу, Љубљани, али и широм европских земаља и Америке.  Интересантно, да се у слично вријеме дешава чувена 1968. година, велики протести студената, као и надирање тзв. црног таласа у југословенском филму, гдје се стварност за разлику од тзв. црвеног таласа наклоњеног

Народноослободилачкој борби, приказује суморно, објективно, са свим својим аномалијама.  А крајем седамдесетих долази нови талас или вал у музици, који се такође не уклапа у владајући естаблишмент.

Умјетници попут Раше су коришћени од стране комунистичког система да би се исти приказао као демократски, слободан, дозвољавајући им гостовање по иностранству, гдје су освајали бројне награде, али су на домаћем терену били маргинализовани.
Маргина и ,,запећак“ су га пратиле читав живот.  И после пада комунизма на умјетност којој припада се од нових власти гледало као на ,,издајничку“, експонент Новог свјетског поретка.  Интересантно, да је прије само неколико мјесеци добио ироничну награду за животно дјело у износу од двеста еура, коју је Раша вратио поштом.

Поред ликовне умјетности, бавио се и писањем. Објавио је неколико књига. Умро је после дуге и тешке болести, као што на почетку рекох ових дана.  Копнио је достојанствено, далеко од насловних страна медија.  Тек, након смрти, медији су и то они наклоњени култури, објавили вијест о његовој смрти.  Слично попут стихова пјесме црногорског пјесника Леса Ивановића “Људи сјенке“, гдје се описују људи који тек ,,кад им изађу црни посмртни плакати, остатак се сјети да су и ти смртници са њима живјели“.  Мало, парафразирам, али битна је суштина.

Рашо, почивај у миру, тихи човјече.

TAGGED:Милош ЛалатовићРаша Тодосијевић
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article У свечаној сали СКЗ одржан научни скуп „Његош и просвећеност“
Next Article Зоран Јанковић: Хоћемо гусле!

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Стевановић обећала олимпијско злато, а селектор да ће научити српски

Српска одбојкашица Јована Стевановић прокоментарисала је освајање светске титуле и најавила јуриш на олимпијско злато.…

By Журнал

Синиша Вуковић: Примaглумицa прoлeтeркa

Пише: Синиша Вуковић Дугoвjeчнoст у умjeтничкoм пoзиву, кaзaт ћe нeки, мoжe сe приписaти унeкoликo лaгoдниjeм…

By Журнал

Мијачић: Француско-немачки план има за циљ да Словачка, Грчка и Румунија признају Косово

Споразум Београда и Приштине који је у најави биће споразум који представља посебну битку за…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Милош Лалатовић: Последњи дан живота обичног човјека

By Журнал
Слика и тон

Промовисана књига „Искреник“: Јововић био непоновљиви пјесник

By Журнал
Слика и тон

Милош Лалатовић: Вашкократија, ушократија, гњидократија и њихове сестре

By Журнал
Слика и тон

Ђорђе Матић: Звук времена

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?