Пише: Милош Лалатовић
Сваки човјек има свој пут. Један је Пут, други странпутица. Али у оквиру и једног и другог има много стаза и путељака. У оквиру једног истинског Пута, који је наш Господ Исус Христос има много начина како доћи до њега. Тако су и многи светитељи одабрали свој, неки као мученици, преподобни, бесребреници, а неки као јуродиви, тј. луди Христа ради.
О овом начину подвига је говорио још апостол Павле у једној својој посланици. Скоро од самог настанка Цркве издвајали су се мање или више појединци који су стремили јуродивости. Негдје у десетом вијеку у Ромејском царству, којег данас знамо као Византија, појавио се наизглед безначајан човјек, словенског поријекла. Звао се Андреј. Био је красан и душом и тијелом. Служио је као роб код једног богаташа Теогноста. Овај га је много заволио, али се Андреј под утицајем једне визије направи луд. Пошто га је волио, одвео га је у манастир да се лијечи, гдје је остао четири мјесеца. У тој светињи су се налазиле мошти Свете Анастасије Узорошетељнице, којој се Андреј потајно молио. Пошто није било бољитка, отпуштен је да лута улицама као умоболан. Ту почиње његово дугогодишње духовно путовање. Врло тешко и захтјевно. Што од људи, који су га омаловажавали, што од хладноће или жеге, а понајвише од демона са којима се сусретао, разоткривао и реметио њихове планове.
Током Андрејевог јуродства наизглед луди човјек, којег се једни гаде, други га сажалијавају, трећи су равнодушни, читао је срца људи и њихове намјере.
Једном се један богаташ лоше понио према њему. Демони, које је Андреј видио су се радовали што ће то понашање том човјеку бити на погибао. Али човјекољубиви “лудак”, расправљао се са њима да је овај њега увриједио, да му он опрашта и молио Бога да човјек никакве штете нема од тога.
Други пут је разоткрио помисли човјека који је намеравао да опљачка гроб тек сахрањене богате дјевојке. Као казну за то дјело, пошто није послушао Светог Андреја, ова му се упокојена дјевојка јавила подигавши се мртва из ковчега , искритиковавши га што се није сажалио на њену младост, него је оставио голу у гробу. Након чега је испрепадани човјек ослијепио и проклињао своје халапљиво грло и стомак.
Трећи пут је открио намјере демона, који су се на сахрани врло угледног и богатог човјека договарали како ће након сахране, његово тијело сажећи сумпором, а њега одвести у пакао, пошто је овај био велики грешник, убица, немилосрдан, многе особе оскранавио што природним, што противприродним блудом. Свети Андреј имајући велику смелост пред Богом осујетио је демонску човјекомрзачку намјеру.
Случајно је једном залутао у јавну кућу. Изнад проститутки је видио демона блуда. Оне су хтјеле да га намаме на блуд, чудиле се његовој целомудрености, као код мртвог човјека, а он их није осуђивао, него им је говорио да их Бог воли.
Једно од највећих чуда везаних за Светог Андреја Јуродивог је виђење Пресвете Богородице у Цркви Влахерна док је једном био на вечерњем богослужењу са својим учеником Епифанијем. Ово се догодило првог Октобра по старом календару, а четрнаестог по новом. Током виђења Пресвета Дјева је изнад главе хришћана држала Покров, који их штити од разних недаћа и зала. По овом догађају Православна Црква је установила празник Покрова Пресвете Богородице.
После нечувено тешких подвига упокојио се 911. године.
Свети Андреје Јуродиви, моли Бога за нас.