Пише: Милош Лалатовић
У многим филмовима постоји радња гдје људи схватају да живе у илузорном свијету из разних разлога. Већ је нашироко позната прича о медијској пропаганди којима је наше вријеме прожето, која протура лажне информације, стварајући својеврсни матрикс. Али, колико се током вјекова услед обичаја, заблуда, својих и наметнутих, живјело у прелести. . .
Сваки човјек од рођења је изложен информацијама породице, околине, најприје, а потом и одређених личности, књига, музике, које га формирају. Тако се разликују људи из града у град, из државе у државу, о континентима да и не говоримо. . .
А, није само то. Човјек се у старту рађа са одређеним наслеђем дугим хиљадама година, које је добио од давно заборављених предака. У великој мјери је то генетско наслеђе лоше, иако има и доброг, али измијешано са злим. На основу њега се формирају одређене склоности и схватања. Може се рећи да је човјек, већ у почетку живота болестан, иако је формално здрав. Родио се човјек, родио се болесник.
На основу свега досад набројаног, формира се личност. А, личност се формира путем слободне воље човјека у датим околностима. Слободна воља људи је толико притиснута свим набројаним, као и разним околностима, нарочито трауматичним, карактером, да треба огромна снага да би дошла до пуног изражаја. Па, чак и ако неко мисли да је слободан, колико је та тзв. слобода условљена заблудама, подсвијешћу, да би се заиста рекло, да, то је то. . .
Како вријеме пролази свијест и подсвијест људи се све више „затрпава”. У томе нарочито улогу имају медији. Да су некој жени или човјеку рекли прије сто година да обуку данашњу гардеробу, вјероватно би шокантно реаговали. А, како би данашњи људи реаговали да виде људе за следећих сто, и то је питање. Све су изгледи да се стид учи. . .
Давно је још Вилијам Блејк рекао „кад се врата перцепције очисте,све ће бити онако како јесте”. Како доћи до тога што јесте? Кроз философију, мистику, религију. . . Многи су тражећи оно што заиста јесте, завршавали у лудилу. Можда је и лудило одраз слободе, скупо плаћене. Ко зна, они што се сматрају лудим, можда су мудрији од наводно паметних. И уопште шта је лудило, а шта мудрост? Зависи од погледа посматрања. . .
