Пише: Милош Лалатовић
Један од контаверзнијих људи свога доба био је књижевник Оскар Вајлд. Излазио на сцену са цигаретом, што је шокирало викторијанце, друговао са озлоглашеним особама, живот до четрдесете провео у срећи. Онда се све срушило. . .
Најпознатије дјело овога књижевника је „Слика Доријана Греја“, у ком се у значајној мјери открива његова личност. Интересантна одлика овога романа је што се у њему портрет представља на надприродан начин, као слика душе коју човјек жели да сакрије по сваку цијену. Толико је јак тај нагон за скривањем своје унутрашње ружноће, да су људи спремни да убију своју душу. . .
Оскар Вајлд је Ирац, писао на Шекспировом језику, вјеровао да се у неумјерености крије срећа, желио да буде славан па и по скандалима. Није ни очекивао какву ће цијену тога платити. Али као да је у свом поменутом роману то наслутио. Његова слика је била окачена јавно као симбол презира и срамоте, па потом и заборава. Умро је остављен од свих. . .
Човјек, који је платио цијену откривања своје личности, на посебан начин. Можда се о некоме нешто зна, али тек кад људи оголе некога, онда се јавља та немилосрдност, одвратност те особе у њиховим очима. Као да до тад ништа нико није видио ни примјећивао.
Дуго времена после, на годишњицу његове смрти људи су га рехабилитовали, римокатолички свештеник је одржао дирљив говор упоређујући га са јеванђелским блудним сином, који се враћа у наручје Оца.
Било како-било, изгледа да Вајлд, чим је наишао на толику јавну осуду свијета, попут многих андерграунд јунака није му ни припадао. Без обзира какав био, можда је био бољи од већине оних који су га осудили. Он је своју „слику“ изнио јавно, трпио осуду и казну због њеног изгледа, док су је други попут његовог јунака сакрили у подрум, показавши своју све љепшу спољашњост, а изнутра су крварили, гнојили, смрдјели, на крају је поцијепали и убили.
Многи људи и са ових простора били су наклоњени Оскару Вајлду. Блеженопочивши отац Лука Анић, волио је његове бајке, које је као асистент читао својим студентима. Режисер и писац Драгослав Бокан написао је о њему књигу. Помињао га је и Владика Николај Велимировић.
Све у свему, изгледа да је Оскар Вајлд био добра душа, чију је „слику“свијет тога времена из њему знаних интереса тако немилосрдно поцијепао. . .
