Пише: Милош Лалатовић
Ко је велики? Велики су сви они обични људи који носе терет живота, она жена што жури на посао, која трпи увреде на послу и омаловажавања за малу плату да би издржавала дјецу. Велик је онај бескућник, који сваки дан трпи увреде и прекоре, што се не запосли, него лежи на улици и проси, а да притом нико не зна његову причу, и он смирено узме жуту пару човјека, који га је искритиковао, притом мислећи тај ,,добротвор“ да је нешто велико урадио и да је он тај велики човјек.
Милош Лалатовић: Ник Дрејк, легенда, коју свијет за живота није примијетио
Велики је и онај алкохоличар, који је предмет подсмјеха, због свог неповезаног говора и тетурања, алкохоличар, који је постао то, зато што су му родитељи усипали помало ракије у цуцлу да би био миран, док они раде. Велики су и сви они људи обузети разним пороцима, које сваки дан омаловажавају порочнији од њих, и они то ћутке подносе. Велики су и сва она усамљена дјеца, која трпе насиље својих ,,другова“, и никога нема да их одбрани, јер нису никоме ни битна. Велики су и сви они усамљени људи, који сами шетају по парковима, који можда и никога немају, чија се тијела усмрде после смрти у становима гдје живе, јер никог нема да их посјети, и који се често сахрањују о трошку државе. Велики су сви они велики-мали људи који се ничим нијесу истакли осим што су били предмет подсмјеха, прекора и критике, а они су најчешће мирно са благим осмјехом на све то одговарали, нико и не знајући њихову тиху радост или муку.
