Пише: Милош Лалатовић
Може се рећи да је Исус Христос први егзистенцијалиста. Зашто? Открио је људима смисао постојања, разлог битисања. Јер, ако људима нема живот смисла и ако се све завршава смрћу, онда “хајде да једемо и пијемо“ и радимо шта желимо. Ако нам нешто представља задовољство радићемо то, докле нам закон дозвољава, или чак не дозвољава, али смо довољно вjешти да се можемо извући. Према Kамију, постоји само један озбиљан философски проблем. Самоубиство. То јесте да ли живот вреди или не вреди проживјети. Све остало је мање битно. Научна достигнућа, природни закони, на крају крајева све. Једино човјек може да животари тражећи нека задовољства попут његовог ,,Странца“, који ради нешто, једино што му прија. Понаша се као зависник, док траје дејство, попут хероина. Kад више нема дејства прибjегава се самоубиству или другим апсурдним делатностима. Па и лудилу. Исус Христос је открио смисао живота, да “ко у Њега вjерује, има живот вjечни“. То није било какав живот, него живот са Смислом, непрестаним дејством. Модерни егзистенцијалисти нам откривају своју визију живота. Треба живjети док траје дејство допамина, серотонина, окситоцина, ендорфина. Док наш мозак реагује на ове хормоне и задовољства.
Kад изгубе дејство, увијек човјек може да размисли о суициду или данас чак еутаназији, па и физички здравих особа. Ово је врло тешко питање. Многи и дубоко верујући хришћани нијесу стално у ,,пуноћи“, изгубе смисао, размишљају о самоубиству или га почине. За атеисте , питање и одговор су лакши “ако нема Бога, све је дозвољено“. Па и самоубиство. Ником неће одговарати, имали су задовољства шта су имали, више их не проналазе, слиједе још неки покушаји задовољства, ако не, суицид. Kако хришћани да стално или што више буду у пуноћи Христовој… Сам Христос се на Kрсту осјећао остављеним, рекавши “Или, Или лама савахтани“,тј,“Боже, Боже мој, зашто си ме оставио“. Може се рећи да је ово што је Христос рекао на Kрсту, хришћанска криза или Богоостављеност, а код атеиста егзистенцијалиста, они су стално сами. Сами са својим задовољствима, пороцима, депресијама, једном ријечју тијелом, његовим хемијским функционисањем и свијетом. Битно је снаћи се. Само да те не ухвате иако је нешто незаконито или неморално. Али, атеисти исто имају тајну. Морални атеисти много моралнији од вјерника званичних конфесија, па и хришћана. Ово питање је било загонетно и професору Владети Јеротићу. Морални атеисти.
Није све ни до морала ни до правила што нам је и Христос показао, него до пуноће, везе човјека са Богом. “Вјеруј и ради шта желиш“, рекао је давно Блажени Августин.