Пише: Милош Лалатовић
Има, ето, тако људи и музичара, који постану велики, али ипак непознати широким масама. Можда их је та ,,популарна анонимност“ и главе коштала, али то је тако. Такав је био и један сасвим неупадљив тип Џеф Бекли. Као и многи други тог времена, дијете, које је прошло два брака својих родитеља. Његов отац музичар Тим Бекли, имао је такође тужну судбину. Мајка му је била позната музичарка пијанисткиња и виолинисткиња.
Очух га је увео у свијет класичног и хард рока Лед Цепелина, Yes, Kiss, посебно њих је волио. Али, ипак се коначно оформио под утицајем панк и новоталасних бендова, посебно Siux and Banshes и The Smiths. Издао је за живота само један албум, фантастични “Grace“. Цијењен од многих великих звијезда попут Дејвида Боувија, Криса Корнела, Боба Дилана, Елизабет Фрајзер, није дуго опстао.
Несрећним случајем утопио се у ријеци док је пливао, 1997.године, у тридесет првој години. Чувена је је његова обрада пјесме Леонарда Коена “ Hallelujah“. Један наш познати књижевник Дуле Недељковић, који је одрастао уз Беклија, нови талас, Боувија, скоро можда прије двије-три године је на друштвеној мрежи објавио “да је јуче умро, не би знао да се Џеф Бекли још давне 1997.године утопио у ријеци“. Тужан крај за ,,вјечитог дјечака“, тужних нота.
Вјечан ти спомен, тужни дјечаче.
