Приказ књиге: Призори кажњеног града – Немачки фото-албум бомбардованог Београда – април 1941. године, приредио Горан Антонић, Mузеј града Београда 2022, стр. 105.
„Добио од једног руског официра 10 VII 1945. у Нађмарошу при повратку у домовину“, написао је Александар Хоровиц (1900-1962), хемичар, професор Технолошког факултета и сарадник Хемијској института САНУ. Речи сажимају готово филмску сцену: у вагон воза са ослобођеним заробљеницима улази совјетски официр. Пита ко је из Београда и једном Београђанину, којег готово извесно није ни пре ни после видео предаје књигу заплењену од поражене немачке војске.
Ову књигу, немачки фото албум бомбардованог Београда завештала је супруга доктора Хоровица, Ана и сада се чува у Збирци за историју Београда од 1941. године у Музеју града Београда. Поводом осамдесетогодишњице бомбардовања албум „Снимци ефеката дејстава на Београд“ био је изложен у Конаку кнегиње Љубице а недавно је приређен као посебна публикација. Приредио ју је Горан Антонић који је написао и уводну студију која описује материјал из албума као и бомбардовање Београда шестог и седмог априла 1941. године у контексту краткотрајне инвазије на Југославију Сила Осовине.
Албум је израдило Штабно фото-одељење Команде 4. ваздушне флоте Луфтвафеа, која је извела напад на Београд. Садржи укупно шездесет осам фотографија снимљених 29. априла 1941. године – четрдесет из ваздуха и двадесет осам са земље [немачки приређивач публикације се забројао – на почетној страни грешком стоји 41 из ваздуха и 27 са земље]. Драгоцен документ је и Скица ефеката дејстава на Београд, војни фото план сачињен у размери 1:10.000 од више снимака са висине од око 3.500 метара. Снимци од којих је сачињена скица забележени су 7. априла, непосредно по окончању напада. Према речима приређивача нису забележена сва разарања у граду, већ су се немачки посматрачи концентрисали на ужи и шири центар Београда „између Калемегдана, Главне железничке станице, Славије и Панчевачког моста“. Уз Скицу ефеката дејстава на Београд приложена је легенда са двадесет осам одређених мета за бомбардовање – уништени циљеви су подвучени.
Овај албум је први пут представљен јавности 1981. године на изложби поводом четрдесете годишњице бомбардовања у Културном центру Београда. Тада су представљене неке фотографије и биле су штампане у Ревији Београд (13/81). На изложби „Ваздушни снимци Београда 1915–1943.“ године публика је била у прилици да по први пут види албум. Материјал који је у њему објављен коришћен је за писање неколико истраживачких радова.
Настанак првобитне публикације није имао искључиво документаристички већ и технички значај – послужило је за процену ефеката дејства бомбардерске авијације. Немачки приређивач указује да је разарање имало већи ефекат него што се то могло проценити на основу снимака са велике висине забележених непосредно по бомбардовању. Такође, напомиње да је ефекат запаљивих бомби (којима је погођена и зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу) био велики колико и разорних али да се то не може прецизно видети на фотографијама. На пример, бележи се да се са снимка подручја око електране „Снага и светлост“ може видети мање оштећење са спољашње стране али је изазвани пожар направио велику штету на овом постројењу.
Фотографије имају велику документарну вредност и бележе размере разарања Београда у операцији „Казнена одмазда“ (Strafgericht). Напади на Београд отпочели су раног јутра 6. априла са 234 бомбардера и око 120 ловачких авиона. У односу на расположиве снаге бранилаца то је била неодољива сила. Нови нападни таласи уследили су преподне, око 10 или 11 часова, и потом око 14 и 16 часова. Запаљиве бомбе коришћене су у послеподневним часовима како би пожари олакшали дејство у ноћи 6/7. априла 1941. Циљ оваквих удара било је, поред одмазде, дезоријентисање војног и политичког вођства. Успех овог наума био је готово потпун. Београдски браниоци супротставили су се са четрдесетак модерних ловачких авиона и неколико десетина противваздухопловних артиљеријских оруђа и митраљеза. Нападач је претрпео извесне губитке, али без битнијег поремећаја изведене операције. Разарању је следио метеж, бекство великог броја становника града кроз закрчене путеве ка јужним селима те заузеће града 12. априла и завођење окупационог режима. Фотографије документују стање прекинутог живота града – огромне размере разарања на Дорћолу, порушене објекте у самом градском језгру од Космајске улице (Маршала Бирјузова) до Краљевог трга (Студентски трг), од Славије дуж Немањине и Кнеза Милоша и заробљени југословенски војници који рашчишћавају рушевине око Старог двора.
Документарна вредност објављеног материјала огромна је, како за оне који се интересују за историју Другог светског рата тако и за оне који се интересују за историју Београда. На пример, са споменуте скице бомбардерских дејстава види се велики број погодака око Панчевачког моста, по пољанама и сиротињским насељима Карабурме. Један од истраживача овог материјала, Чедомир Јанић, проценио је да су можда баш на том месту снаге немачког ваздухопловства које су долетале из Румуније наишле на дејство противваздухопловних снага или југословенску ловачку авијацију те су неплански биле принуђене да избаце бомбе. На попису циљева уочљиви су поред зграда државних установа инфраструктурни и привредни објекти. Електрична, водоводна и канализациона мрежа су у овим нападима претрпели тешка разарања чије је последице управа града уклањала током наредних месеци. Но, пажљивом посматрачу овај материјал може бити драгоцен и због података које ненамеравано преноси о београдским грађевинама и београдском модернизму на врхунцу и насилном крају његовог тока. У време када је објављено више публикација са систематски прикупљеним и обрађеним фотографијама Београда у првој половини 20. века (укључујући „београдски опус“ Ристе Марјановића који су приредили Бранимир Гајић, Бојан Димитријевић и Бранислав Станковић, те дела опуса пуковника Јеремије Станојевића који је недавно објавио Музеј града Београда) ова публикација представља драгоцени наставак тих подухвата.
На крају велика је вредност и уводне студије приређивача. На нешто преко десет страница сажета су кључна општа сазнања о Априлском рату те досадашња сазнања о бомбардовању Београда послератних и новијих истраживача. (Чедомира Јанића, Анђелије Драгојловић, Костје Војина Ђурашиновића, Биљане Станић, Александра Стојановића и других). Приређивач није много пажње посветио борбама изнад Београда. Но, пошто о овој теми постоји већ повелика литература, нашироко писање о њој представљало би пуку репетитивност. Међутим, могла се већа пажња посветити Луфтвафеу, посебно делатности овог рода немачке војске на прикупљању информација, документарног материјала и његовој обради и њиховом вредновању те „институционалном учењу“ у току ратног сукоба. Ове теме заузимају значајно место у новијој војној историји, и са неколико одељака или страница допринос ове публикацији литератури о историји Другог светског рата на српском језику био би још драгоценији.
Милош Милојевић
