Пише: Милош М. Милојевић
Када се окончао самит у Енкориџу на Аљасци између руског председника Владимира Путина и америчког председника Доналда Трампа деловало је да су мировне иницијативе које је Трамп славодобитно обзнањивао током предизборне кампање потпуно пропале.
У јавности су, коментатори и аналитичари покушавали да докуче због чега се то дешавало, те су неки оптуживали Стивена Виткофа, Трамповог специјалног опуноћеника у неколико кризних подручја да је криво преносио речи руских саговорника. До сада је покушавао да изнађе помирљива решења у Либану, Гази и Украјини.
У Појасу Газе примирје је некако успостављено. Преговарачке стране су причале свашта само да би се реализовала прва фаза примирја: прекидање израелских војних дејстава и ослобађање талаца односно предаја тела оних који су у заточеништву страдали. Међутим, после прве фазе напретка нема: израелска војска и даље контролише отприлике половину територије Појаса Газе, процес обнове није ни отпочео а свако мало се изврши понеки напад на палестинске циљеве у којима, сада већ са ужасном монотоношћу, страдају цивили.
Ни у Либану ствари не стоје много боље: договорена демилитаризација Хезболаха није далеко одмакла. Израел је вршио притисак на либанско политичко вођство да врши преметачине по кућама и одузима оружје, што су ови, прагматично, одбили да учине. Хезболах се довија да дотури оружје преко сиријске територије коју контролише неблагонаклона влада некадашњег џихадисте који се преметнуо у технократу. Израел за то време врши нападе на циљеве за које тврди да су скровишта оружја и муниције. Примирје је и даље крхко.
Због чега би ствари стајале другачије у случају хипотетичког мировног намирења у Украјини? Према наводима које су објавили Фајненшел тајмс и Аксиос, а потом и сви остали медији, амерички политички врх утаначио је нови мировни предлог, сажет у двадесет осам тачака, који, на први поглед делује изразито неповољно по украјинску страну: обухватио би између осталог, предају преосталог дела Донбаса, уског појаса земљишта западно од садашње линије фронта, који обухвата градове Славјанск и Краматорск. Такође би подразумевао умањење украјинских оружаних снага и одрицање од свих далекометних оруђа, којима украјинска страна може да делује по дубини руске територије.
Руска страна, чини се, прецењује оно што Трамп може да испоручи. Хладноратовска логика прожима и ограничава обе стране: Руси верују да је њихов противник неодређени Колетивни Запад те да његово деловање представља израз вашингтонске политичке воље.
Међутим, то ни изблиза није тако. Не постоји вашингтонска политичка воља. Садашње одлучивање на Западу одређује мушичавост америчког председника који непредвидљиво управља огромном америчком финансијском и војном моћи. Све се своди на некохерентни волунтаризам.
У таквом стању, за разлику до пређашње америчке администрације, полуге америчког утицаја на Кијев су слабије него што се чини. Хипотетички, америчка страна може да обустави допремање помоћи, коју сада углавном плаћају европске државе, и да ризикује колапс фронта и последично погоршање европске безбедности. То би била скупа опклада. Са друге стране, као што сугеришу, споменути блискоисточни примери: ако до намирења дође, ко ће обезбедити механизме спровођења одредби примирја?
Кијев је у незгодном политичком и војном положају. У врху председничке администрације одвија се велики корупционашки скандал. Опозиција у Ради, током рата углавном лојална председнику Володимиру Зеленском, упућује нешто оштрије примедбе и захтева строго гоњење виновника корупционашких скандала. То траже и европски партнери. На фронту, руска страна је успела да угрози неке положаје према Запорожју, учврсти се у Покровску за који се борбе воде претходних двадесетак месеци и заподене неке окршаје око Купјанска, у Харковској области, одакле су се њене снаге повукле још на јесен 2022. године.
Трамп о НАТО-у: Ми имамо,,велики лијепи океан“ који нас дијели од проблема
Трампа поврх свега море домаћи скандали: усвајање закона којим се налаже Министарству правде да објави документа у вези са случајем сводника Џефрија Епстина готово да је довело до расцепа унутар републиканске странке. Међутим, како су поједини републикански конгресмени били одлучни да истрају око ове ствари Трамп је престао да се им се супротставља и наложио је да подрже усвајање закона – процедура је брзопотезно окончана и у Представничком дому и у Сенату. Документа, уз извесне интервенције црним фломастером, биће објављена кроз тридесет дана.
Да ли ће оно што пише додатно потопити администрацију која већ сада стоји слабо, уз добре изгледа да доживи потпуни бродолом на идућим изборима за чланове Конгреса 2026. године?
И да ли се Руси, рачунајући на предусретљивост америчког вођства, кладе на фирму чије акције на берзи стоје све слабије?
