Пише: Милош Лалатовић
Један од битних момената у рок музици, њеном контра смјеру од кога је била кренула, јесте појава бенда Velvet Underground.
Velvet Underground је бенд који се супротставио владајућој хипи љубави тога времена и кренуо суровим путем инспирисаним њујоршким асфалтом. Основан је 1964.године.
Живот Лу Рида је био јако проблематичан, као и код великог броја рок звијезда, али са одређеним специфичностима. Рођен у њујоршкој четврти Бруклину, у јеврејској породици 1942, у периоду Холокауста, кад су Јевреји били једино безбједни у Америци. Од дјетињства и тинејџерског доба ексцентричан. Већ у доба адолесценције почео да свира рок гитару и свирао у неколико рок бендова. Можда би се његов живот најбоље могао упоредити са животом битничког писца Вилијама Бароуза. Оно што је Бароуз за битнике, то је Рид за рок музику. Његов стил је аутентичан, мрачан, одударајући од већине. Често је у својим пјесмама описивао управо свој стил живота, неодређену сексуалност, зависности, проблеме на њујоршким улицама. Често је називан “Краљем Њујорка“, овај надимак му је дао Дејвид Боуви, а који је невјероватно волио Лу Рида. И сам Боуви је имао сличан животни и музички пут Риду, само што је за разлику од њега Боуви знао да комерцијализује боље свој рад. Рид је буквално био музичко подземље тога периода када је основао Velvet Underground. Мада и Боуви и Рид се сматрају претечама панка и новог таласа. Осим Боувија, Рида су врло вољели Пети Смит и Блонди.
Менаџер Velvet Underground-а је био Енди Ворхол, чувени умјетник поп арта. Он је довео и њемачку музичарку Ницо, са којом се Рид није баш слагао, али јој је посветио пјесму Феме Фатале.
Од 1970/их започиње соло каријеру. Објавио је више албума од којих је најпознатији Трансформер, гдје му је значајно помогао Дејвид Боуви, али и албум Берлин, иако у почетку није имао велики комерцијални успјех, данас се сматра врхунским Ридовим дјелом. У овом периоду Рид се окреће алкохолу и дроги. Ипак, 1984.године, враћа се освјежен на сцену, након што се очистио.
Рид је при крају живота објавио албум са Металиком, Лулу, који није постигао значајан успјех, упркос најавама Боувија Ридовој удовици да ће бити нешто попут албума Берлин. Захваљујући овом албуму Металика се замјерила својој бројној публици. Ипак је интересантна веза и сарадња Лу Рида као андерграунд арт умјетника са треш метал бендом. Могуће да ће се некад и остварити Боувијеве прогнозе.
Рид је патио од шећерне болести и хепатитиса, без обзира на своје тешко здравствено стање, држао се до самог краја живота оптимистички, у септембру 2013.године дао је интервју у коме је рекао да је он малтене бесмртан, али умро је већ у октобру исте године.
Лу Рид, усамљена фигура рок музике и несхваћени дјечак са њујоршких улица, остаје један од најпрепознатљивијих симбола популарне културе двадесетог вијека, иако увијек андерграунд.
