Пише: Милош Лалатовић
Једна од необичних слика је ,,Алегорија Сатане“, пољског сликара Лудвига Стасиака.
Код ове слике лик Сатане се приказује као симпатичног и помало смјешног господина, који наликује кловну. Он је представљен као господар свијета, али на неки сатирични и изопачени начин. Са једне стране као да жели да ублажи свој зли лик, као онај кловн убица из хорор филмова неодређеним и наизглед безазленим осмјехом, при том држећи у руци новчић, а са друге тим новчићем који представља пут ка свјетском успјеху, а пошто га Сатана држи, он је симбол успјеха кроз превару и друге нечасне радње, жели да занесе људе да не обраћају пажњу на костуре испод и око њега, а они сами представљају људе који су се уловили на демонски новчић.
Симболика ове слике је читава историја човјечанства, било појединачног човјека, било народа, који хоће да дође до успјеха пошто-пото, иако га он води у пропаст и смрт, као и потпадање под Сатанино ропство.
Сатана, иначе има особину да људе приликом мамљења на гријех исти представља као ситан и безначајан, а кад људи дубоко зађу у њега, одводи их у очајање и самоубиство.
Ако гледамо почетак и крај сваког човјека, народа, државе, видимо да су многи прихватили новчић смијешнога дијаболичног човјечуљка, мислили су да ће примањем новчића од демона и сами постати тзв.владари свијета, онако како се тај најпознатији преварант и лажов представља, а у ствари са истим новчићем, попут Глишићеве ,,Главе шећера“, продаје људима исту ,,главу шећера“, као онај чиновник и његов подређени тј.даје им исти новчић лажног сјаја кроз вјекове, и људи се опет и опет маме да ће тим новчићем једном постати велики, да ће владати, моћи шта желе, али авај, смрт и Сатана у свом новом-старом ружном облику их чекају најчешће прије него што ишта стигну од наведеног и да нареде, па чак и да помисле.
Овај новчић може представљати милион ствари у овоме свијету, лажна свједочења, фалсификовања, тровања, убиства, преваре, магију, ратове, мучења, тортуру, гажење преко мртвих ради успјеха, гордост, сујету, лажни свјетски сјај, идолопоклонство, бестидност, лукавство, завјере и закулисне радње, кривоклетство, удворништво према надређенима и суровост према подређенима, безбожност, и итд.
Колико се оваквих људи претворило у костуре пакла, дубоко бачене у адске бездане и оне унутар њих, тешко је рећи, то само Бог зна. Углавном су сви ти желатељи воље за моћи давно заборављени демонски кловнови који веселе Сатану.
Како каже само Јеванђеље “Ђаво је лажа и отац лажи“.
