Пише: Миодраг Дурутовић
Постоји родна кућа Миодрага Булатовића, постоји спомен-плоча, постоји и више од деценије дуга иницијатива да се тај простор откупи и претвори у спомен-кућу. Али оно што очигледно недостаје јесте довољно снажна институционална и културна свијест да се та идеја коначно претвори у стварност.
Знам, међутим, да је прва мука у томе што живимо у друштву у којем би се још морало објашњавати колики је књижевни див био Буле. Знала је то својевремено књижевна Европа, али данашња Црна Гора, чини се, то још не зна. Посебно не знају они који непрестано говоре о угрожености сјевера Црне Горе, а ту своју бригу своде на суфинансирање понеке књиге, као да је тиме испуњена обавеза према култури и сјеверу — мажући очи јавности и перући руке од стварне одговорности.
Булатовић је још шездесетих година прошлог вијека имао запажено мјесто у европском књижевном простору. У Француској је између 1963. и 1985. године објављено шест његових књига, а његово стваралаштво било је предмет интересовања и озбиљних расправа тамошње књижевне критике. О њему су писали угледни француски листови, међу њима и Le Monde и Le Figaro littéraire. Посебно је занимљив податак да је његов роман „Херој на магарцу“ 1965. године објављен у Њемачкој и Француској, а да је француски Le Monde тада забиљежио како се њемачко издање налази на листи бестселера. Дакле, док је европска књижевна јавност читала, преводила, критички вредновала и полемисала о Булатовићу, ми данас још нијесмо успјели да његову родну кућу претворимо у достојно мјесто књижевног памћења.
Извор: Милорад Дурутовић/Facebook
