Ove najčuvenije riječi (uzvika i pitanja) jugoslovenskog sportskog novinarstva nije izgovorio Milojko Pantić, ali se ovih dana odnose na njega kao ni na kog drugog.
Čovjek je ladno došao na Cetinje da promoviše svoju knjigu – u društvu dokazanih srbomrzaca Cimeše i ”Šoka” Radojičića – i nije propustio da se načudi ”šta radi policija pred Cetinjskim manastirom”? Sportski novinar je sa nevjerovatnom lakoćom ”preskočio”: belvederske barikade i zapaljene gume; odsječeni krst na kapiji Manastira; urlanja i psovke na cetinjske monahe koji su krenuli sa obnovom klozeta u suterenu; zvaničnu najavu opštinske vlasti da će crkvenu imovinu da prepiše drugom… Milojku se ”nebo otvorilo” pa je prosto preletio preko tih, javno dostupnih tema i počeo da se čudi u vezi policije na Cetinju. Došao iz Srbije da odigra dupli – pas sa srbomrscima, i da se vrati nazad…
A kad se vratio nazad, u Srbiju, tamo je napisao sjećanje na prethodni boravak na Cetinju, koji je naslovio ”Crnogorci nisu Srbi a još manje Đilasova kopilad”! Zamislite ”čoveka” koji onako slobodoumno i demokratski poručuje kako Crnogorci nijesu Srbi!? Uprkos 30% građana Crne Gore koji na posljednjem popisu tvrde da baš jesu Srbi; uprkos preko 40% crnogorskih građana koji su se slobodno i svojom voljom izjasnili da sopstveni maternji jezik zovu srpskim; uprkos…pa ”brat bratu” bar 50% građana Crne Gore koji ne odriču neku identitetsku vezu sa srpstvom, niti im smeta ime Srpske pravoslavne crkve… dakle Milojko, Srbijanac, nama građanima Crne Gore poručuje ko smo i šta smo!?
On nije rekao da njegovi cetinjski domaćini (pomenuti Cimeša i čuveni Banja Kaluđerović – obnovitelj Titove štafete mladosti i ”autokefalne crkve” u istom danu…) nijesu Srbi – što bismo mu, da je rekao, tolerisali – jer bi se radilo o direktnom uključenju iz cetinjskog kaznenog prostora. Ne – on je napisao kako ”Crnogorci” (šta god mu to značilo) – nijesu Srbi… i dodao par ogavnih osvrta na račun litija, pokojnog mitropolita Amfilohija i Svetosavlja… čime je opravdao sopstveni nadimak iz vremena kad se držao sportskih mikrofona: Milojko LuPantić…
Naravno, kada vidimo ko ga ovdje citira i prenosi, dođe nam nekako lakše i njegovim autogolovima se radujemo jače i više nego onom Augentalerovom, koji je Crvenu zvezdu poslao u Bari, a Milojka među novinarske besmrtnike. Ali, evo … besmrtnik je riješio da umre. I to – koliko god da je dobio od crnogorskih domaćina – reklo bi se, kod Milojka u Srbiji, za male pare…
Milija Todorović
