Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Milo Lompar izjavio je danas da su rezultati popisa stanovništva u Crnoj Gori pokazali da je ta zemlja duboko podeljeno društvo.
Lompar je agenciji Beta kazao da popisne rezultate treba sagledati u istorijskoj dimenziji, kao deo jednog procesa.
„Okolnost da se 41 odsto građana nacionalno određuju kao Crnogorci pokazuje se kao izraz usmerenja koje traje 80 godina. To pokazuje da je poništavanje srpskog prisustva u Crnoj Gori, kao osnovno obeležje društvenog inžinjeringa, izvedeno nasiljem. Jer, bilo je zasnovano na temelju koji je obuhvatao manje od polovine stanovnika. Ono je proželo sve ustanove i administraciju crnogorske države u dugom trajanju“, kazao je.
Dodao je da ni podaci o nazivu jezika ne menjaju ovaj uvid.
„Na popisu iz 1909. godine 95 odsto stanovnika je kazalo da govori srpskim jezikom. Danas ih je 43 odsto. Iako je to više od svih drugih naziva, srpski jezik i ćirilica bivaju diskriminisani u Crnoj Gori“, ocenio je profesor.
Prema Lomparovim rečima, rezultati popisa pokazuju da se klatno vratilo na pozicije popisa iz 2003. godine.
Naveo je da je Srba nešto više nego tada, a Crnogoraca malo manje nego tada, dok se broj govornika srpskog jezika smanjio.
„To pokazuje da se u proteklih dvadeset godina odigrala kristalizacija mlađih pokolenja na obe strane. Tako se Crna Gora otkrila kao duboko podeljeno društvo. Rezultati popisa ukazuju na strukturu društva koju oličava tridesetogodišnji režim doskorašnjeg crnogorskog predsednika (Milo Đukanović). Jer, osnovna podela koju je on ustrojio, na dubokim zasadima komunističke diktature, počiva na suprotstavljanju Srba i Crnogoraca“, naglasio je Lompar.
Milo Lompar: Protesti građana zbog Rio Tinta su opravdano urušavanje legitimiteta vlasti
On smatra da je komunistička diktatura prožela društvo, pa se iz političke podele obrazovala društvena podela.
„Tako je nastao model vladanja koji ima srodne crte s vladanjem u Srbiji. U Crnoj Gori podela ima nacionalni vid, dok u Srbiji vlast srpskog predsednika (Aleksandar Vučić) stvara podelu na ideološkoj osnovi: ‘nacionalisti’ protiv ‘građanista’. Truljenje i paraliza društva i suštinska nestabilnost vlasti su posledice koje imaju dva učinka: kriminalizaciju društva i slugeranjstvo stranim činiocima. Ukoliko bi podela društva bila zasnovana na istinskom kompromisu sukobljenih strana, dejstvo oba korisnika sadašnje situacije, mafije i zapadnih (američkih) činilaca, bilo bi slabije“, istakao je.
Na pitanje ako nema dominantne grupacije građana u Crnoj Gori, hoće li dve najveće nacionalne grupacije nastaviti stazom prikrivenog ili otvorenog sukoba ili će pokušati da postignu društveni sporazum, Lompar je kazao da kompromis mora biti realan, a ne prikrivanje sukoba.
„U ovako podeljenom društvu, platforma koja bi podrazumevala nadnacionalno kao društveno, evropsko, klasno stanovište nije moguća, osim kao privid. Kompromis mora biti realan, a ne prikrivanje sukoba. Put do društvenog sporazuma je dug, vijugav i neizvestan. On podrazumeva priznavanje srpske tradicije Crne Gore, koju potvrđuju Morača i Đurđevi Stupovi, Cetinjski manastir i Savina, Njegoš i Marko Miljanov, i priznavanje opredeljenja onih građana koji teže da pripadaju tradiciji odvojenoj od srpske, kako god je oni imenovali“, rekao je.
Taj kompromis, dodao je, treba da podrazumeva najduže upotrebljavani naziv jezika u Crnoj Gori – srpski jezik.
Milo Lompar: Savremeni čovek ne želi društvene ili političke rizike
„Tako ga i danas zove najveći broj građana Crne Gore“, naglasio je.
Kada je reč o srpskoj zajednici, ističe profesor, ona valja da ima dva pravca kretanja.
„U društvenom smislu njoj odgovara borba za građanski oblik društva i evropsku integraciju u području zakonitosti, trgovine, saobraćaja. Ne treba zaboraviti da je do denacionalizacije Srba u Crnoj Gori došlo u uslovima komunističke diktature, čije slabljenje je automatski dovelo do slobodnog izjašnjavanja ljudi i broj Srba se povećao. U političkom smislu, neophodno je obezbediti povratak srpske suverenosti u Crnu Goru“, kaže profesor i navodi da su Srbi izvorni činioci crnogorske državnosti.
„To ne osporava osećanje suverenosti drugih naroda u Crnoj Gori. U kulturnom smislu, neophodno je stvoriti nacionalnu inteligenciju, administrativno, političko, privredno, medijsko prisustvo. U integralističkom smislu, srpska politika treba da prati ritam srpske kulture, da bude policentrična. To znači autonomiju srpskih političkih činilaca u Crnoj Gori u odnosu na Beograd i njihovo neodstupno učestvovanje u srpskom kulturnom integralizmu. Za sve to, neophodan je dug i samopregoran rad“, zaključio je profesor Lompar.
Prema najnovijim rezultatima popisa stanovništva, u Crnoj Gori se 41,1 odsto građana izjašnjava kao Crnogorci, a 32,9 odsto kao Srbi.
Na prethodnom, koji je održan 2011, u Crnoj Gori je bilo 45 odsto Crnogoraca i oko 29 odsto Srba.
Osim onih koji se izjašnjavaju kao Crnogorci ili kao Srbi, posljednji popis pokazuje da 9,45 odsto crnogorskog stanovništva čine Bošnjaci, 4,97 Albanci, dva odsto Rusi i 1,6 odsto Muslimani.
Na pitanje kojim jezikom govore, 36,2 odsto stanovnika je odgovorilo da je to crnogorski dok je 43,5 odsto odgovorilo da je to srpski.
U Crnoj Gori živi 623.633 stanovnika, što je za 0,6 odsto više nego 2011.
Izvor: Beta
