И деци је лако доступна могућност за клађење, што од многих прави зависнике, регистровано је 1.008 кладионица и 150 клубова с аутоматима
Црна Гора је постала земља кладионица, коцкарница, аутомат клубова и није ни чудо што је зову „Монтенегрини Лас Вегас”.
Грађани Црне Горе, с популацијом од 620.000 становника, имају широк приступ свету коцкања с обзиром на бројне кладионице и аутомат клубове. Министарство финансија бележи 1.008 кладионица и 150 аутомат клубова у земљи, често смештених у непосредној близини образовних институција, иако закон забрањује да такви објекти буду у кругу од 200 метара од основних и средњих школа.
„Улазак у свет зависности најчешће је постепен, а почиње управо малим корацима – првом цигаретом подељеном са друштвом, првом чашом алкохолног пића, првим уплаћеним тикетом”, саопштили су из Института за јавно здравље (ИЈЗ).
Удружење „Родитељи” саопштава да грађани Црне Горе, посебно малолетна лица, скоро на сваком кораку имају прилику да уђу у свет зависности од коцке, јер се врло често коцкарнице налазе у непосредној близини образовних установа, иако закон забрањује објекте за коцкање и игре на срећу у кругу од 200 метара од основних и средњих школа.
Према Закону о играма на срећу, удаљеност аутомат клуба од зграда образовних установа, основних и средњих школа, не може бити мања од 200 метара, док удаљеност између два аутомат клуба, односно између аутомат клуба и кладионице или играчнице, не може бити мања од 100 метара.
„Кладионице се налазе близу свих школа, а по нашој процени, ова удаљеност у пракси је неретко и мања. Сведоци смо да није испоштована ни удаљеност између кладионица и аутомат клубова. Реалност је да су кладионице свуда око нас – близу школа, места где живимо, онлајн… Такође, јака медијска кампања отежава могућност да се боримо против зависности од клађења, посебно када су у питању деца и млади”, кажу у Удружењу „Родитељи”.
Упозоравају да „посебну пажњу треба посветити онлајн клађењу јер, по притужбама родитеља, оно је заиста велики проблем”.
„Онлајн налог отвара се уз податке из личне карте одрасле особе. Деца често искористе документ родитеља, оставе свој имејл за потврду и број налога и тако родитељ и не зна за налог или да се дете уопште клади. Уз број налога, новац за плаћање се може уплаћивати на трафикама, где се често не проверава узраст деце. Тако малолетници могу да се кладе, а да не иду у кладионицу и да родитељи то не знају”, објашњава Удружење „Родитељи”.
Поред тога, било је приговора како деца чекају испред кладионица и моле одрасле људе да уђу и уместо њих уплате тикет, што неки грађани и ураде.
Да у Црној Гори постоји проблем са зависношћу од коцке показују и подаци Института за јавно здравље (ИЈЗ). Релевантна истраживања показују да се у Црној Гори сваки трећи ученик узраста до 16 година, њих око 32 одсто, коцкао за новац. Значајна је разлика између дечака и девојчица, јер се коцка 46 одсто дечака, готово сваки други, наспрам 18 одсто девојчица, свака пета. За коцкање за новац 13 одсто ученика је користило интернет.
„Важно је напоменути да се, у складу с научном дефиницијом коцкања, коцкањем за новац сматра и тзв. спортско клађење и сваки вид клађења у кладионицама. У нашој култури се ово веома погрешно схвата као безазлена забава и родитељи који подржавају спортско клађење као вид забаве заправо подржавају да им се деца коцкају”, оцена је ИЈЗ.
Из ове институције поручују да је веома важно напоменути да се коцкање у Црној Гори све агресивније шири и да без обзира на то „какво год поимање и ставови постојали о коцкању, чињеница је да за одређене људе коцкање постаје озбиљан проблем који се шири на сва подручја живота”.
Удружење „Родитељи” захтева да се измени закон и знатно повећа удаљеност између школа и кладионица и предлажу: „Инспекције морају ажурније да раде свој посао и да контролишу и кажњавају послодавце који омогућавају деци да се кладе или уплате новац за клађење”.
Новица Ђурић
Извор: Политика