Пише: Милко Грмуша
Синоћ у Дејтону унитаристи и интервенционисти у БиХ добили су јасну поруку. Не изречену дипломатским флоскулама, већ у форми геополитичког шамара: „Не очекујте од нас да доносимо одлуке умјесто вас. То је ваш посао, не наш.“
Врх америчке администрације поручио је да се БиХ мора водити у складу са сопственим Уставом. Иза тога стоји дубља стратегија: Вашингтон се постепено враћа старим принципима ограниченог интервенционизма, фокусирајући се на сопствене интересе, мир и економију.
То је јако лоша вијест за политичко Сарајево, али, истовремено, то није нужно добра вијест за Бању Луку, ни за Мостар. Зашто? Зато што отвара простор Европи. А кад Европа „петља“ на Балкану, често се завршава трагично — како историја више пута показује.
Политика Републике Српске не смије олако тумачити овај амерички сигнал. Није довољно што САД и Кина остају неутралне, Русија благонаклона, а Мађарска инвеститорски наклоњена. Иако је то објективно далеко више него што смо имали деведесетих — није довољно, поготово у овом тренутку. Европске престонице, нарочито Берлин, Париз и Лондон, могу деловати много агресивније него икад прије.
И то у тренутку када је друштво унутар саме Српске дубоко разједињено. Немамо консензус ни о једном важном питању. Зашто? Јер у Републици Српској данас није важно шта знаш — већ кога знаш. А у таквом амбијенту, људи не вјерују у институције. Не вјерују у правду. Не вјерују у своју државу.
Александар Живковић: Како је Вучић упознао патријарха Павла?
А управо ту лежи суштина. Суверенитет се не гради на паролама, већ на владавини права. Без тога нема ни слободе, ни напретка, ни унутрашње снаге.
Двије Југославије су се распале управо зато што нису изградиле унутрашњи политички консензус, нити правну државу. Странци су то знали и искористили. Исти сценарио сада пријети на мањем, али једнако важном нивоу.
Ми у Српској често смо били заокупљени Босном и Херцеговином, државом која никада стварно није ни била изграђена. Ријечју, док смо се борили против илузије нисмо изградили оно што је требало да буде наш пројекат — праведну, слободну и функционалну Републику Српску.
Једна земља није суверена зато што то неко каже, већ зато што грађани то осјећају. А то се не постиже корупцијом, намјештеним тендерима, непотизмом и партијским картелима. То се постиже владавином закона, знањем и достојанством појединца.
Република Српска још има шансу. Али само ако постане примјер слободе, права и знања. Ако се изгради као правна држава — биће у позицији не само да сачува себе, већ и да понуди БиХ једини рационални модел — конфедералну заједницу равноправних народа и ентитета.
Игнорисати реалност глобалне зависности било би неодговорно. Балкански народи немају ресурса да опстану изоловано. Не треба да се уједињујемо јер се „волимо“. Не морамо. Али морамо сарађивати — јер нас историја учи да када смо разједињени, увијек смо били глинени голубови туђих амбиција.
Извор: Милко Грмуша/Фејсбук
