Пише: Милица Бакрач
октобар, 2020.
Пред крсну славу, пред Лучинданак
уснио Ђедо свој свети санак:
Пут ведрог Ловћена ходе чеда,
радостан Његош поје и гледа.
Скупа са Ђедом молитве сриче.
Камену камен, Капела ниче.
,,Пазите добро на сваки метар!“
Очински рече Свети им Петар:
,,Моја два крила, два моја дара,
и мученика, и неимара!“
Лучиндан боли и слава свиће.
Сан Светог ока већ јава биће.
Не плачи, роде. Не тугуј, мили!
Данас смо Ђеда сви загрлили.
И он нас грли! Силно нас воли.
Ово, у грудима, што нас боли,
и та је бољкица дарје Бога,
на вјечне путе шаљемо свога
Ђеда, Пастира, код Немањића,
код Обилића и Петровића.
О Лучиндану, наш Ђедо оде
у Вјечност светих. Не тугуј, роде!
